Izvor: Politika, 16.Dec.2011, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godina koja je promenila arapski svet

Gotovo na godišnjicu spaljivanja Muhamada Buazizija bivši opozicionar Monsef Marzuki postao predsednik Tunisa

Neki despoti su pali, drugi su krenuli u promene da bi sačuvali vlast, treći se i dalje bore protiv energije naroda i želje za promenama koja se razgorela u plamenu u kome je sagoreo jedan mladi čovek.

Muhamad Buazizi, ulični prodavac voća i povrća iz Sidi Buzida, malog prašnjavog mesta 240 kilometara južno od glavnog grada Tunisa, spalio se prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine na današnji dan u znak protesta što niko nije hteo da sasluša njegovu žalbu na komunalnu službenicu kojoj je odbio da plati reket.

Posvađali su se, ko zna šta je ovaj 26-godišnjak njoj rekao, tek dobio je šamar. Pred svima, u Aveniji Burgiba, od žene – što je u duboko tradicionalnom mestu užasno ponižavajuće.

Otišao je pred kapiju provincijskih vlasti, polio se benzinom i zapalio. Sidi Buzaid, učmali grad od oko 40.000 stanovnika koji se ne pojavljuje ni na mapama TV vremenskih prognoza, je eksplodirao. Policija ih više nije plašila. Uskoro će se zapaliti čitav Tunis.

Bio je to plamen koji će tuniskog predsednika Zin el Abidin Ben Alija naterati da posle 23 godine vlasti pobegne u Saudijsku Arabiju, koji će ubrzo u Egiptu srušiti Hosnija Mubaraka, koji će pokrenuti revolt masa u Alžiru, Jordanu, Jemenu, Bahreinu, Libiji i Siriji.

Uzalud je bivši tuniski vođa posetio Muhamada u bolnici. Mučenik još nije ni umro od opekotina 4. januara, a Tunis je izašao na ulice noseći slike nove ikone slobode, simbola protesta ljudi kojima su prevršili besperspektiva i okrutnost korumpiranog režima.

Otišao sam ove godine do groblja smeštenog u makiji tuniske stepe u Gra Banuru, tek tu i tamo osvojene maslinjacima. Vukla me pomisao da to nije samo grob „mučenika Muhamada Buazizija” okrenut ka Meki, već atelje „arapskog proleća”, kolektivna grobnica arapskog straha, radionica revolucije koja je već oterala trojicu arapskih despota preteći ostalima.

Našao sam nemu, u belo ofarbanu cementnu ploču za koju mislim da krije zvučnik miliona čiji se glas dotle nigde nije čuo.

Muhamad Buazizi je taj koji je omogućio da gotovo u dan tačno na godišnjicu njegovog spaljivanja bivši opozicionar i aktivista za ljudska prava Monsef Marzuki posle slobodnih izbora postane predsednik Tunisa.

„Imam veliku čast da budem prvi predsednik prve slobodne republike arapskog sveta”, mogao je da izjavi Marzuki.

Tunis je završio tranziciju od Muhamada Buazizija do Monsefa Marzukija, promenu nezamislivu pre samo 12 meseci.

Buazizijeva poruka očajnika inspirisala je „revoluciju jasmina”. Potom su je čuli milioni arapskih muškaraca i žena. Počelo je „arapsko proleće”. Severnom Afrikom i Bliskim istokom prostrujao je poklič za slobodom i demokratijom, za uklanjanjem starih diktatora – proces kome će trebati godine da se stabilizuje i sazri.

Boško Jakšić

objavljeno: 17.12.2011

Nastavak na Politika...

B92: Tunis: Godinu dana od revolucije