Izvor: Vostok.rs, 17.Nov.2012, 17:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gaza i dalje na ivici velikog rata
17.11.2012. -
Bez obzira na sve međunarodne napore, situacija u Gazi ne samo da ne postaje lakša, već se sve više zaoštrava. U subotu ujutru, 17. novembra, izraelska avijacija je bombardovala sedište HAMAS u sektoru. Izrael je teritorije koje se graniče s Gazom proglasio zabranjenima za civilna lica. Broj rezervista koji mogu biti pozvani u slučaju napada povećan je s 30 na 75 hiljada. Na granicu s Gazom prebačeni su tenkovi i elitne jedinice vojske. Obično ovakve mere prethode >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << početku napada. U međuvremenu HAMAS i dalje puca na Izrael. Rakete su prvi put u toku poslednjih decenija pale u blizini Tel-Aviva. I u Jerusalimu je objavljena vazdušna uzbuna.
Situacija se zaoštrava od srede, 14. novembra kad je Izrael u Gazi ubio rukovodioca vojnog krila HAMAS Ahmeda al-Džabarija i počeo da bombarduje Gazu iz vazduha u odgovor na raketne udare po izraelskim gradovima od strane boraca HAMAS. Savet bezbednosti UN koji je hitno sazvan 14. novembra nije doneo nikakvu odluku.
Izraelski analitičari objašnjavaju da udarima po pozicijama boraca Izrael želi da natera HAMAS na dugotrajno primirje. Međutim, može se desiti i da ne ostvari ovaj cilj, kaže poznati izraelski vojni analitičar Andrej Kožinov.
- Ironija se sastoji u tome što čim veću štetu Izrael nanosi borbenom krilu HAMAS, tim ovaj više pojačava radikalne grupacije u sektoru Gaze. Poslednjih nekoliko meseci i godina upravo HAMAS je obuzdavao džihadiste svih vrsta, uključujući i pripadnike džihada koji imaju sličnosti s Al-Kaidom. A HAMAS je bio element koji ih zadržava zato što je imao vlast u svojim rukama i bio je zainteresovan za relativno normalan život stanovništva.
Od petka pa sve do subotnjeg prepodneva odvijali su se skoro neprekidni pregovori preko telefona između predsednika SAD Obame, predsednika Egipta Muhameda Mursija i premijera Izraela Netanjahua. Predsednici Rusije, Francuske, Turske i Nemačke, kao i OUN pozivaju strane na prekid vatre i uzdržanost.
HAMAS i Izrael treba da ispolje odgovornost i da učine sve za deeskalaciju konflikta, izjavio je u Londonu ministar inostranih poslova Britanije Vilijem Hejg.
- Izrael takođe snosi odgovornost za deeskalaciju konflikta. On treba da iskoristi sve mogućnosti za to. Takođe treba poštovati sve međunarodne norme humanitarnih zakona i izbegavati žrtve među mirnim stanovništvom. Kad je Izrael ranije započeo nadzemne operacije u nekom konfliktu, upravo tada je gubio veći udeo međunarodne podrške i saosećanja.
Po najnovijim podacima Izrael je uništio već 800 ciljeva u Gazi. Poginulo je preko 40 Palestinaca, većinom žena i dece. Udari iz vazduha i priprema sa zemlje slični su šemi pripreme najnovijeg napada Izraela na Gazu iz 2008-2009. godine. Tada je u toku operacije „Liveno olovo“ (Cast Lead) je bilo ubijeno 1400 Palestinaca.
Pucanje boraca HAMAS po pograničnoj izraelskoj teritoriji nije počelo juče. Ono traje godinama. Krajnje oštra reakcija na njih sad je uslovljena unutrašnjom političkom situacijom u Izraelu, predstojećim izborima, objašnjava vodeći analitičar Instituta za poznavanje istoka RAN Tatjana Nosenko. Ona smatra da je ponavljanje „Livenog olova“ sasvim moguće.
- U Izraelu u januaru iduće godine treba da budu održani izbori. Ista takva situacija nastala je 2008. i početkom 2009. godine, uoči predstojećih izbora. Tada je izvršena poznata operacija „Liveni bakar“. Sad je sve slično. Istorijski je tako nastalo da lideri Izraela uoči izbora pokušavaju da ostave utisak na birače.
Unekoliko umiruje činjenica da je za početak sledeće nedelje planirana poseta Jerusalima i palestinskih teritorija od strane Generalnog sekretara OUN Ban Ki Muna. Teško da će Izrael krenuti u napad za vreme njegovog boravka u regionu.
Situacija i eskalacija napetosti na Bliskom istoku biće razmotrena u ponedeljak 19. novembra na susretu u Briselu ministara inostranih poslova iz 27 zemalja Evropske unije.
Ako se može suditi po izjavama SAD, oni breme odgovornosti za regulisanje situacije uglavnom prebacuju na egipatskog predsednika Muhameda Mursija. SAD su, izjavila je zvanični predstavnik Stejt departmenta SAD Viktorija Nuland, jasno stavile do znanja da „Egipat igra ključnu ulogu u svim naporima na deeskalaciji“ (the US considers "the Egyptian role a key in any efforts to de-escalate"). Mursi i predsednik Obama održavaju stalnu telefonsku vezu.
Predsednik Muhamed Mursi je 16. novembra uputio svog premijer-ministra Hašima Kandila u Gazu na sastanak s rukovodstvom HAMAS. Glavni zadatak misije je bio pokušaj da se organizacija nagovori da obustavi granatiranje. Nevolju u trenutnoj situaciji predstavlja to što se konflikt odvija na fonu naglo promenjenog stanja u arapskom svetu posle potresa „arapskog proleća“. Ono je u velikoj meri radikalizovalo Bliski istok. I za regulisanje situacije neće biti dovoljni ustupci samo HAMAS.
Andrej Feđašin, Aleksej Ljahov,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
