Izvor: Kurir, 21.Dec.2016, 15:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GLUMAC RADOJE ČUPIĆ ZA KURIR: Maja Gojković je bila moja ljubav
.
Radoje Čupić (59), prvak drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, trenutno je aktuelan zbog uloge u seriji „Ubice mog oca“, a u intervjuu za Kurir otkriva tajne sa snimanja, ali i detalje iz veze s Majom Gojković, koja je bila njegova velika ljubav
Cela Srbija se pita ko je ubica Milice Despotović, a vi ste imali priliku da budete deo te ekipe
- Zvali su me na brzinu, nisam imao to zadovoljstvo da pročitam ceo scenario Čitao sam samo svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << scenu Kada sam sad sreo Tiku Stanića, rekao sam mu da mi ne govori ništa, jer mi je toliko napeto i zanimljivo da moram sam da odgonetnem Pravi je trilerski zaplet Baš sam ponosan Jako mi se dopada serija
Na koju ulogu u svojoj matičnoj kući ste posebno ponosni?
- Najmilije su mi poslednje četiri role u predstavi „Duh koji hoda“, mada moram da izdvojim i Ćorkana iz „Na Drini ćuprija“ Njima se najradije vraćam
Kada govorimo o Novom Sadu, manje je poznato da ste prvi dečko Maje Gojković Mnogi pričaju o vašoj vojvođanskoj romansi Da li ste ostali u kontaktu? Kako pamtite tu ljubav?
- (smeh) Bila je to prava mladalačka ljubav Zabavljali smo se 1982-83 godine Bilo je lepo i veselo dok je trajalo Nedavno smo se videli na premijeri „Koštane“ Pozdravili smo se Sad se ne družimo, prosto je otišao svako svojim putem, ali ostali smo dobri
Priča se da je bila najlepša devojka u Novom Sadu?
- Jeste, bila je najlepša, duhovita, zabavna Tu vezu pamtim samo po najboljim stvarima Baš je bilo lepo zabavljanje
Nova uloga Rade igra direktora ludnice
Kako gledate na njen politički angažman?
- Ne delimo iste stavove Svako ide svojim putem
Uskoro ćemo vas gledati na RTS, u novom filmu Gorana Markovića „Slepi putnik na brodu ludaka“
- Igram doktora Subotića, načelnika neuropsihijatrijske bolnice On je imao ličnu tragediju jer mu je sin umro na rukama od tifusa Pošto nije bio u stanju da vodi bolnicu, zamenio ga je Tika Stanić Međutim, on uspeva da se povrati i uzme stvari u svoje ruke
Interesantan je ambijent u kom ste snimali
- Da, to je stara zgrada i divan muzej Taj prostor smo uspeli da oživimo i da dočaramo ambijent i atmosferu Prvog svetskog rata u Beogradu Prostor je autentičan
Bavite se i režijom Snimate film „Moj salaš“ Zašto vam je ovaj projekat toliko važan?
- Film je zapao u poteškoće Ne bavim se sad tim projektom, stavio sam ga na čekanje Možda sledeće godine Film je priča o Vojvodini, o mom kraju Pokušavam da nadiđem lokalno i dostignem univerzalno značenje, jer smatram da tako mogu da doprem do bilo kog gledaoca To mi je vrlo važno Sad ću napuniti 59 godina i bilo bi mi drago da se jedna priča koja je vredna predstavi širem gledalištu
Tako blizu, a tako daleko
NIJE LAKO NAMA IZ UNUTRAŠNJOSTI
Kako živi jedan glumac u unutrašnjosti?
- Nažalost, ispade da je unutrašnjost na 75 kilometara od Beograda Tako blizu, a tako daleko Suočavamo se s problemima koje nemaju beogradski glumci Dešava se da neće da nam plaćaju prevoz Problem je što smo iz Novog Sada Lično ne mogu da se požalim, u poslednje vreme sam dosta radio Eto, što se toga tiče, kao da sam iz Beograda (smeh)
Autor: Ljubomir Radanov,Foto: Dragana Udovičić
.jpg)
