Izvor: Kurir, 02.Sep.2011, 22:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GEBELSOVA SEKRETARICA: ŠEF JE BIO HLADAN, HITLER DOBAR POSLODAVAC
Bivša sekretarica ministra propagande za Bild otkrila tajne stare 66 godina. Gebels mi nikada nije postavio privatno pitanje, Hitler bio dobar poslodavac, kaže Pomsvelova
Svog šefa Jozefa Gebelsa nisam preterano podnosila. Bio je hladn, distanciran čoveka, ponekad čudovišan, otkriva Brunhilde Pomsvel.
- Nikom nije dao da mu se približi. Nikad nije postavljao nikakva pitanja lične prirode. Mislim da nikada nije znao ni kako se zovem. Znao je da bi ga Saveznici >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << osudili na smrt. Koliko kukavički, toliko je i pametan potez bilo to samoubistvo, jer je znao šta ga čeka - kaže stogodišnjakinja za Bild!
Za Bild se, tek posle pet meseci pregovora, setila diktata nacističkog ministra propagande. Setila se izveštaja i naredbi, kao što je zloglasni Berlin Judenrein (''čišćenje'' Berlina od Jevreja).
Jozef Gebels je ubio svoju suprugu Magdu kada su Rusi ulazili u Berlin. Pre toga otrovali su svojih šestoro dece, jer nisu želeli da odrastaju u postnacističkoj Nemačkoj. Zatim je ispalio sebi hitac u glavu! Svedoci su kasnije ispričali da je najstarija, dvanaestogodišnja ćerka Helga, pružila otpor majci nakon što je shvatila šta se dešava...
Sekretarica danas otvoreno priznaje svoj odnos i stav prema nacizmu.
"Priključila sam se Partiji 1933. Pomislila sam - zašto ne? Ionako su svi to već učinili. Radila sam s još tri sekretarice u predivnoj biblioteci na Vilhelmplacu u Berlinu. Ponekad sam radila dosadne i monotone stvari, ali ubrzo sam uznapredovala na poziciju šefice odseka stenografije. Beležila sam sve što je zaustio. I on i njegovi glavni pomoćnici. Motisalo me je to što mi je šef verovao, a nisam želela da ga razočaram."
Imala je pristup većini tajnih dokumenata, koji su joj pomogli da shvati koliko je duboko Nemačka, zapravo, zaglibila u rat u tom trenutku. Ipak, nije bilo saznanja o holokaustu, iz prostog razloga što Gebels nikad ne bi ostavio takav trag na papiru.
„Bila sam mlada, glupa, priprosta i potpuno nezainteresovana za politiku. O planu i programu istrebljenja Jevreja sam čula tek nakon rata. Gebels to nikad nije pominjao u svojoj korespondenciji."
Poslednjih deset dana Rajha provela je u podrumima zgrade Ministarstva propagande. Danju su grad zasipali ruska artiljerija i američki bombarderi, a noću britanski. Čak i pod takvim okolnostima, nije prestala s neumornim skupljanjem šefovih direktiva, koje su huškale na dalji otpor izmučeni nemački narod, koji je odavno osećao posledice izgubljenog rata.
„1. maja stigla je vest iz Hitlerovog kabineta – Firer se ubio dan ranije. Ubrzo potom su došli Rusi i izvukli me iz podruma. Provela sam pet godina u ruskim 'specijalnim kampovima. Nikada neću oprostiti Gebelsu zlo koje je naneo svetu, kazala je na kraju gospođa Pomsel.
Osoblje viših nacističkih oficira se, činilo se tada, u najvećem broju dobro slagalo s nekim od najmonstruoznijih zlodela u istoriji čovečanstva. Izuzetak je bio Joahim fon Ribentrop, bivši nacistički ministar spoljnih poslova (1938-1945), koji je bio prezren od svih, navodi poznati engleski istoričar, publicista i novinar, Endrju Roberts.
Adolf Hitler, uprskos činjenici da je esencija sveg zla, bio je dobar i savestan poslodavac. Njegova sekretarica, Traudl Junge, koja je zabeležila njegovu poslednju volju i poruku u njegovom bunkeru u Berlinu, kasnije je kazala:
„Priznajem, bila sam fascinirana Hitlerom. Bio je ugodan šef i očinska figura u mom životu. Ignorisala sam sva unutrašnja upozorenja i uživala provodeći vreme s njim, skoro do gorkog kraja. Nije se tu radilo o onom šta je govorio, nego o načinu kako je govorio i radio."
Druga Hitlerova sekretarica, Krista Šreder, koja je takođe ostala s njim sve do sloma nacizma, pisala je u svojim memoarima o malim znacima pažnje ili iznenadnim posetama bolnicama, kojima je Hitler pokazivao zahvalnost i interesovao se o njihovim privatnim životima. Čak je ohrabrio Traudl da se uda za oficira Hansa Herman Jungea (Vafen SS), koji je poginuo u borbi godinu dana nakon venčanja.
Hitler za života nije dozvoljavao svojim sekretaricama pušenje, ali jedna od prvih stvari koje su uradile nakon Adolfovog samoubistva je, naravno, bilo paljenje cigareta.
