Izvor: Blic, 18.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Francuzi nisu naročito vredni"
"Francuzi nisu naročito vredni" - zanimljivo je da ova optužba nije došla od biznisom opsednutih Amerikanaca ili Britanaca, već iz usta prvog francuskog ženskog ministra za privredu i finansije, Kristin Lagard.
Ova bivša pravnica, koja je stekla radno iskustvo u inostranstvu, kaže da je krajnje vreme da Francuzi zasuku rukave i prestanu da stalno sanjare o odmoru, prenosi BBC na srpskom.
Aktuelna francuska vlada je već dozvolila da oni koji žele mogu da rade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << duže od 35 sati nedeljno; sada gospođa Lagard nastoji da progura u parlamentu novi predlog zakona čiji je cilj da modernizuje francusku privredu.
Međutim, koliko daleko će ona ići u naporima da promeni radne navike Francuza, i šta njeni sunarodnici misle o svemu tome?
Različit odnos prema poslu
Mirnoća s kojom ministarka Lagard iznosi svoje stavove veoma se razlikuje od vatrenih, nadahnutih govora Nikole Sarkozija - mada s njim deli ista uverenja kad je reč o radnoj etici.
Kristin Lagard ima jednu od najvažnijih uloga u francuskoj vladi, i težak zadatak da prodrma francusku privredu i promeni neke uvrežene francuske navike.
"Kad sam se vratila u Francusku, bila sam iznenađena promenom u odnosu prema poslu - umesto da misle na svoj posao, ljudi su mislili samo na vikend, odmor ili kako da izdejstvuju neko odsustvo s posla. Ne kažem da treba samo raditi, ali ne treba ni zavaravati ljude i pustiti ih da veruju da mogu stalno da uzimaju odmore i produžene vikende. To tako ne ide", rekla je ona. Ministarka Lagard je više puta rekla da su Francuzi poznati po tome što "mnogo misle a malo rade", i da je vreme da umesto toga zasuku rukave - opaska koja je naišla na mnoge zlurade komentare.
Ne dirajte nam kvalitet!
Kvalitet života u Francuskoj je nešto što čak i najzagriženiji reformisti radije ne bi menjali. U Lakturu, starom gradu opasanom zidinama na jugoistoku Francuske, male živopisne radnje nanizane su duž glavne ulice. Poljoprivrednici iz okolnih sela prodaju svoje proizvode na gradskoj pijaci.
Mnogi stanovnici ovog regiona nisu impresionirani pozivima da "zasuku rukave" kako bi povećali zaradu koju ostvaruju.
"Pozivam gospođu Lagard da dođe i vidi kako je ovde od ponedeljka do nedelje, kako mi radimo. Možda će onda ipak malo zastati da razmisli", kaže jedan od njih, Loran Zakin, vlasnik lokalne antikvarnice. On kaže da zarađuje maksimalno oko hiljadu evra mesečno.
"Kad kažu da treba više da radimo da bismo više zaradili, nisam baš siguran šta misle. Ja na primer radim sedam dana nedeljno, često do kasno uveče ili počinjem rano ujutru. Kad izlažem na pijaci, ustajem u dva ujutro".
Život nije samo rad
Dominik Tuze voli da zabavlja goste u svom restoranu pored toga što im servira večeru.
On kaže da ne razume smisao poruke ministarke Lagard iz drugačijih razloga - jer, kako kaže, smatra da život nije i ne treba da bude samo rad:
"Ja preko zime radim vrlo malo, ali to je moj izbor. Imam vremena da čitam, da slikam. Imamo samo jedan život i ja ga živim svaki dan. Svaki dan provodim sa porodicom, prijateljima, ljudima s kojim radim. I sa mušterijama - i oni su deo mog života", kaže on.
Jedan od ciljeva 35-časovne radne nedelje, koju je bivša socijalistička vlada uvela pre deset godina, bio je da se ljudima omogući više slobodnog vremena. 35-časovna radna nedelja je od tada donekle izmenjena, mada ne i ukinuta, uprkos tome što mnogi ministri - uključujući i Kristin Lagard - izražavaju neslaganje s ovom praksom koja je, kako tvrde, teško oštetila francusku privredu.
110 sati manje od proseka
"Mislim da je ovo promenilo odnos ljudi prema radu, jer misle da mogu da zarađuju isto - uz manje rada. Ako pogledate podatke OEBS-a, Francuzi u proseku rade 110 sati manje nego prosečni radnik u Evropi. Možda imaju sreće, ali njihova kupovna moć se takođe razlikuje, i mogućnosti da uživaju u svom tom slobodnom vremenu su ograničene ako nemaju dovoljno novca", kaže Kristin Lagard.
Najnoviji nacrt zakona koji je predložila kako bi podstakla konkurenciju i preduzetnički duh, sada je pred Senatom, nakon što je prihvaćen u Donjem domu parlamenta.
Cilj novih mera je da se pojednostavi sistem oporezivanja i ukinu pravila koja obeshrabruju firme da zapošljavaju više radnika.
Ministarka Lagard se nada da će ovo pomoći da se u francusku privredu ubrizga doza američkog duha, u koji se, kako kaže, lično uverila.
Ipak, vlada ne uživa podršku u sprovođenju reformi - u najboljem slučaju, iznudila ju je uz dosta opiranja i gunđanja, a saveti ministara sugrađanima da se ne plaše rada i dalje ne nailaze na naročito veliko razumevanje.
