Izvor: Politika, 04.Nov.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Forbs”: Hu Đintao najmoćniji na svetu
Kineski lider zauzeo prvo mesto na „Forbsovoj” listi svetskih moćnika pretekavši američkog predsednika Baraka Obamu
Kineski predsednik Hu Đintao osvojio je prvo mesto na „Forbsovoj” listi najmoćnijih ljudi na svetu u ovoj godini, potisnuvši u drugi plan američkog predsednika Baraka Obamu, javile su juče svetske agencije.
Na osnovu četiri kriterijuma američkog časopisa „Forbs”, Hu je na listi svetskih moćnika pretekao američkog predsednika Baraka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Obamu jer ima apsolutnu vlast u najmnogoljudnijoj zemlji sveta (1,3 milijarde stanovnika), predvodi zemlju koja je druga ekonomija u svetu, najveći je kupac svetskog duga i ima najbrojniju armiju na svetu (2,5 miliona profesionalnih vojnika).
Za razliku od prethodne godine, kada je predvodio listu najmoćnijih, američki predsednik Barak Obama sada se nalazi na drugom mestu kao komandant najrazvijenije vojske na svetu i vođa prve ekonomije u svetu, iako je izgubio kontrolu nad Kongresom, pa sada više neće moći tako lako da sprovodi reforme u zemlji.
Hu Đintao je postao predsednik Kine u martu 2003. godine. Pre toga je pet godina bio na mestu potpredsednika, u senci prethodnog lidera Đijang Cemina.
Jednom prilikom Hu je rekao da su za „uspeh u političkom životu neophodni odlučnost, usredsređenost i smelost u donošenju političkih odluka”. „Kina ne treba da se eksponira”, govorio je.
Hu Đintao je nedavno započeo međunarodnu prepirku kada je počeo da koristi termin „mirni rast” da bi opisao ciljeve svoje spoljne politike. Od ovog termina ipak je odustao u korist „mirnog razvoja” koji pitomije zvuči.
Njegova upotreba reči „rast” podsticala je strahovanje od „kineske pretnje”, naročito u Japanu i Sjedinjenim Državama. Rast podrazumeva da drugi moraju da slabe, bar u relativnom smislu, dok razvoj nagoveštava da napredovanje Kine može za sobom da povuče i druge.
Kineska rastuća moć donedavno je bila delikatna tema o kojoj se u najmnogoljudnijoj zemlji sveta nije glasno govorilo. Zvanični Peking dugo je sledio izreku Deng Sjaopinga: „Tao guang jang hui”, što bukvalno znači da treba kriti svoje ambicije i maskirati kandže.
Opšte shvatanje ovog Dengovog pravila bilo je da Kina treba svu svoju energiju da posveti ekonomskom razvoju, a ne da gubi vreme u trci za tron svetskog lidera.
Komunistička partija Kine odnedavno je počela da podstiče ljude na diskusiju o tome šta znači biti velika svetska sila i umnogome prestaje da negira da Kina u skorije vreme namerava da postane jedna od njih. Inače, KP Kine je najmasovnija politička partija na svetu koja danas ima više članova (74 miliona) nego što Turska, Francuska ili Britanija pojedinačno imaju stanovnika.
I u Savetu bezbednosti UN Kina je odbacila svoju dugotrajnu politiku protivljenja sankcijama drugim zemljama kada je glasala za kažnjavanje Severne Koreje, svog suseda i nekadašnjeg saveznika, zbog proba nuklearnog naoružanja.
Sve veće angažovanje Kine na međunarodnom planu takođe je podstaklo žučniju naučnu diskusiju o njenoj globalnoj ulozi i potencijalu za stvaranje napetosti sa Sjedinjenim Državama. Jan Sijetong, specijalista za međunarodne odnose na Ćinghua univerzitetu u Pekingu, tvrdi u jednom naučnom časopisu da je Kina već prevazišla Japan, Rusiju, Britaniju, Francusku, Nemačku i Indiju kada je reč o njihovoj ekonomskoj, vojnoj i političkoj sili.
„Time je došla na drugo mesto – odmah iza SAD”, zaključuje Jan.
Iako vojni jaz između Kine i Sjedinjenih Država može da potraje još izvesno vreme, tvrdi on, kineski brži ekonomski rast i sve veća politička snaga mogli bi da srežu američku sveukupnu prednost.
Kinezi već 30 godina uspešno plivaju u moru trgovine, gde je novac jedino merilo vrednosti. Pred ulazak u ekonomske reforme, Kina je bila zemlja izrazite uravnilovke. Danas je kineska reč tajkun, tačnije tai guan (velika svota), odomaćena u svim jezicima sveta, uključujući i srpski. Prema proceni šangajskog „Huruna”, u Kini danas ima više od 120 dolarskih milijardera i 326.000 milionera.
U Kini, doduše, i dalje postoji snažna komunistička partija, ali je državna svojina izgubila tron, a privatna i mešovita danas imaju ogroman udeo u nacionalnom proizvodu. Zabeležen je najbrži ekonomski rast u istoriji, koji najduže traje. Od Maove smrti 1979, na svakih devet godina Kina je duplirala nacionalni dohodak. Americi je za to bilo potrebno 50 godina, Britaniji 60, Japanu koji se meteorski razvijao – 35. Taj uspeh Kine neizbežno je promenio svet.
Stručnjaci predviđaju da će Kina već 2025. stići SAD, a za sledećih 25 godina, dakle 2050, njen bruto domaći proizvod (BDP) biće za trećinu veći od američkog. Na sredini ovog veka, dakle, Kina će imati BDP od blizu 50.000 milijardi dolara, a SAD oko 38.000 milijardi dolara.
Sa svojih hiljadu i po milijardi dolara deviznih rezervi (tačnije 1.520 milijardi dolara), sve većom vojnom potrošnjom i diplomatskim inicijativama u Aziji, Africi i na Bliskom istoku, Peking je počeo da ističe svoje interese daleko izvan svojih granica.
Kina je postala nezadrživo, i to tihom promenom, diskretni lider sveta. Ona, pak, nikada nije bila statična. Stalno se menjala – promena ili hua, kako kažu Kinezi, ključna je reč konfučijanizma.
U isto vreme, Kina planira i reformu armije. Šef države, lider KP Kine i vrhovni komandant Hu Đintao najavio je smanjenje broja pripadnika vojske kao deo napora da se ubrza modernizacija armije.
U ovoj zemlji planirano je otpuštanje vojnika kako bi se sadašnja armija od 2,5 miliona ljudi „učinila efikasnijom”. Analitičari procenjuju da Kina danas ima 1,7 miliona vojnika u kopnenim trupama, 420.000 vazduhoplovaca i 220.000 pripadnika mornarice. Ostatak čini takozvani četvrti ogranak – Drugi artiljerijski korpus zadužen za nuklearno naoružanje.
U poslednjih 59 godina (od osnivanja NR Kine – 1949) armija je smanjena za čak 3,5 miliona profesionalnih vojnika da bi danas imala 2,5 miliona pripadnika, što i dalje predstavlja najbrojniju vojsku sveta.
S druge strane, iako politička reforma u Kini znatno zaostaje u odnosu na ekonomsku, zemlja se ipak udaljila od komunističke ortodoksije. Ali, opozicija i višepartijski sistem i dalje su tabu teme.
Bitna karakteristika kineskih promena jeste njihova postupnost. U Kini ništa nije urađeno preko noći i na brzinu, ali je sve podložno promenama. Sve izuzev KP. „Put KP Kine zacrtan je za narednih 100 godina”, govorio je tvorac moderne Kine Deng Sjaoping.
To uporno ponavlja i Hu Đintao, danas „najmoćniji čovek na svetu”. I ne pominje da vreme kineske moći tek dolazi.
Petar Mićković
----------------------------------------------
Pregovarač gvozdene ruke
Rođen 1942. u provinciji Anhuej, u trgovačkoj porodici, Hu je diplomirao elektrotehniku na prestižnom pekinškom tehničkom univerzitetu Ćinhua 1964. Sa 39 godina izabran je u CK KPK kao tada najmlađi član najvišeg partijskog rukovodstva. Otada je proveo 13 godina na rukovodećim položajima u tri provincije: Guejdžou, Gansu i na Tibetu, gde je gvozdenom rukom 1988. ugušio pobunu separatista, ali je, istovremeno, kod pristalica dalaj-lame stekao reputaciju „političara sa kojim vredi pregovarati”.
Godine 1992. izabran je u sekretarijat CK KPK i na položaj predsednika više partijske škole, a godinu dana kasnije postao je najmlađi član Stalnog komiteta Politbiroa, najužeg partijskog tela, i to na predlog Deng Sjaopinga.
objavljeno: 05.11.2010.
