Izvor: RTS, 24.Avg.2016, 12:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Filipini, surova pravda ili pogubljenja nevinih

U Azijsko-pacifičkom regionu bura oko izjave filipinskog predsednika Rodriga Dutertea o mogućem napuštanju Ujedinjenih nacija i žestoka rasprava o njegovom ratu protiv kriminala u kojem je u protekla nepuna dva meseca na ulicama filipinskih gradova pogubljeno oko 1.750 ljudi osumnjičenih za kriminal.
Spuštanje zavesa na Olimpijske igre u Rio de Žaneiru označilo je i povratak postojećim problemima, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a u Azijsko-pacifičkom regionu jedno od pitanja koja trenutno privlače najveću pažnju medija i javnosti je kontroverzni rat protiv kriminala koji sprovodi novi filipinski predsednik Rodrigo Duterte.

Duterte je na predsedničkim izborima održanim 9. maja odneo blizu 40 odsto glasova birača izašlih na glasanje i odmah po stupanju na dužnost, zadnjeg dana juna, u skladu sa svojim predizbornim obećanjem, poveo opšti rat protiv kriminalaca, prevashodno dilera i trgovaca drogom.
Tokom izborne kampanje, Duterte je u više navrata izjavljivao da će, ako bude izabran ubijati kriminalce po kratkom postupku, a njegovi neortodoksni i na momente grubi i neodmereni nastupi u javnosti doneli su mu nadimak "Azijski Tramp". 
Duterteova vlada ovih dana suočava se sa kritikama Ujedinjenih nacija zbog brutalnog pristupa rešavanju problema kriminala i zaobilaženja pravnog postupka, koji podrazumeva hapšenje i sudski proces uz prisustvo advokata odbrane.
Mediji u Aziji javljaju da je od njegovog stupanja na vlast na Filipinima, bez suđenja i dokazivanja krivice, na ulicama pobijeno oko 1.750 dilera i drugih osoba za koje se sumnjalo da su kriminalci, od čega je u 650 slučajeva bila umešena policija, dok su za ostala, nerazjašnjena ubistva, smatra se, odgovorne grupe građana-dobrovoljaca.
Duterte je u nedelju pred kamerema filipinske televizije, kritikujući Ujedinjene nacije za nemoć u rešavanju pitanja kao što su iskorenjivanje gladi, međunarodnog terorizma ili zaustavljanje borbi u Siriji i Iraku, izjavio da za svaku primedbu koju UN imaju na njega, on ima deset primedaba na njih i čak pripretio da bi mogao da izvede svoju zemlju iz te međunarodne organizacije i skupa sa Kinom i afričkim zemljama oformi paralelnu internacionalnu instituciju.
On je i rekao da Ujedinjene nacije nisu u stanju da sprovedu sopstveni mandat i da stoga "ne bi trebale da brinu o tome što se gomilaju kosti kriminalaca". 
Na istoj konferenciji za štampu Duterte je svoju politiku razračunavanja sa narko-dilerima i drugim kriminalcima pravdao podatkom da u njegovoj zemlji ima oko tri miliona narkomana, što je, po njegovim rečima, epidemija, koja njemu kao predsedniku ne ostavlja drugi izbor.
On je istakao da je policiji dao pravo da, ako se nađe ugrožena, odgovori oružjem, i tako praktično omogućio njenim pripadnicima da na izvršavanje zadataka idu bez straha o tome da bi mogli da budu otpušteni ili suspendovani zbog nastojanja da zaštite sopstveni život. On je i dodao da je prioritet zaštita integriteta zemlje i bezbednosti nevinih građana. 
Taj javni nastup, začinjen i psovkama, ovih dana izaziva buru u medijama u Azijsko-pacifičkom regionu ne samo zbog grubog odnosa prema UN i pravdanja ubistava ljudi kojima nije dokazana krivica, već i zbog toga što Duterte, koji je i ranije izjavljivao da je otvoren za blisku poslovnu saradnju sa kineskim kompanijama, čini se, bar verbalno, okreće kormilo u odnosima sa najmnogoljudnijom državom sveta u smeru suprotnom od onoga kojim se kretala prethodna vlada u Manili.
Naime, režim prethodnog predsednika Benjina Akina jačao je vojni savez sa SAD i tužio Peking Međunarodnom apelacionom sudu u Hagu zbog izgradnje veštačkih ostrva u Južnom kineskom moru nedaleko od Filipina, u vodama koje Manila smatra svojom Ekskluzivnom ekonomskom zonom. 
Duterte je početkom avgusta privukao pažnju domaćih i azijskih medija kada je pred kamerama izjavio da se posvađao sa američkim ambasadorom u Manili i da ga je nazvao "gejom i kučkinim sinom".
"Sluge naroda"
Rodrigo Duterte je rođen 1945. i po struci je pravnik. Pre stupanja na funkciju predsednika služio je sedam mandata kao gradonačelnik Davaa, najvećeg grada na južnom ostrvu Mindanao, gde je poslednjih godina zaslužio nadimak "kažnjavač" zbog svog beskompromisnog i brutalnog odnosa prema kriminalcima.
Naime, grupe za zaštitu ljudskih prava na čelu sa "Amnesti internešenel" već godinama tvrde da je on bio inspirator i zaštitnik paramilitarne grupe u medijima poznate kao "Davaoski odred smrti", za koju se smatra da je u periodu od 1998. do 2008. u saradnji s policijom likvidirala više od hiljadu osoba za koje se sumnjalo da su umešane u poslove s drogom, u ubistva i silovanja.
U toj dobrovoljačkoj grupi, smatra se, aktivni i bivši policajci su služili kao izvor informacija o metama, dobavljači opreme i instruktori za obuku, a vesti o udaru na kriminalce unapred je prosleđivana lokalnim policijskim stanicama tako da su one upadljivo sporo reagovale na dojave ili vršile nepotpune uviđaje na mestima smaknuća. 
Smatra se da je krajem prošle decenije, "Davaoski odred smrti", koji je u početku brojao desetak članova, moguće poreklom iz komunističke oružane formacije "Nova narodna armija", porastao na oko 500 članova najrazličitijih političkih uverenja, uključujući tu i pripadnike državnog aparata iz redova policije. Deo članova tog dobrovoljačkog pokreta za suzbijanje kriminala sebe su nazivali "Slugama naroda".
Lokalno stanovništvo generalno je odobravalo akcije te grupe zbog aljkavosti i korupcije u sudskom sistemu, a nezvanične intervencije policije u gradu Davao, koje borci za ljudska prava karakterišu kao "vansudska ubistva", potom su i kopirane u nekim drugima velikim filipinskim gradovima poput General Santosa i Sebua.
Više od "Azijskog Trampa"?
Zbog populizma, izolacionizma, bahatog ponašanja i prostog načina izražavanja, mnogi novinari u Azijsko-pacifičkom regionu Dutertea porede sa američkim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom.
Međutim, dok u SAD podrška za njujorškog milijardera poslednjih meseci opada, Duterte na Filipinima nastavlja da uživa veliku popularnost u stanovništvu, koje se decenijama suočava sa bujanjem teškog kriminala poput ubistava, otmica i trgovanja drogom i ljudima, te trpi usled korumpiranog i neefikasnog sudskog sistema.
Dok uklanjanje kriminalaca, čini se, narodu donosi veći osećaj bezbednosti i u njemu ispunjava laički osećaj pravde, pravnici i drugi intelektualci na Filipinima vode žestoke rasprave o tome šta Duterteova vlada znači za njihovu zemlju u smislu urušavanja pravnog sistema i pravljenja opasnih presedana koji bi u budućnosti mogli da dovedu do potpunog bezakonja.
Politički komentatori i analitičari u regionu Azija–Pacifik, takođe, s napetošću i velikim interesovanjem posmatraju situaciju na Filipinima, u iščekivanju da li bi Duterteov dolazak na vlast mogao da poremeti trend jačanja saveza Manile i Vašingtona u cilju suzbijanja rasta vojno-političke moći Pekinga u Južnom kineskom moru. 

Nastavak na RTS...