Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Maj.2019, 11:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fašistički simboli sve češći u Italiji

Mnogi Italijani smatraju da fašizam, u Italiji zabranjen kao politički pokret ali nikad do kraja nestao iz popularne kulture i političke margine, počinje da se javlja na veoma zabrinjavajuće načine.

Uoči 74. godišnjice oslobođenja Italije u Drugom svetskom ratu, na milanskom trgu na kom su posle pogubljenja obešena tela fašističkog diktatora Benita Musolinija i njegovih pratilaca razvijen je transparent "Slava Musoliniju".

Vođa huligana koji su doneli transparent >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << je pozdravio fašističkim pozdravom, podignutom rukom.

Dan kasnije, 25. aprila, predsednik, premijer i ministar odbrane Italije prisustvovali su u Rimu komemoraciji povodom Dana oslobođenja. Ministar unutrašnjih poslova, desničar i evroskeptik Mateo Salvini nije bio prisutan.

Još od Musolinijevog pada, nakon što pokušaji da Italiju učini kolonijalnom silom nisu uspeli a Adolf Hitler preuzeo upravljanje nad osovinom Rim-Berlin, pogubljeni diktator nije toliko pominjan.

Fašistički pozdravi, koji su dugo bili tabu u javnosti, probili su se iz delova tribina namenjenim huliganima na ulice italijanskih gradova, što je nekoliko desetina ekstremnih navijača Lacija pokazalo na gostovanju u Milanu.

Marginalne ekstremno desničarske partije sve hrabrije izvikuju fašističke slogane i pozdravljaju fašističkim pozdravima na protestima protiv useljavanja romskih porodica u državne stanove u Rimu. Izdavačka kuća povezana s jednom esktremno desničarskom grupom je izbačena s torinskog sajma knjiga nakon brojnih protesta, među kojima je bila i pretnja bojkotom centra za sećanje na Aušvic.

Prema nekim istraživanjima, 71 Italijana smatra da je važno boriti se protiv povratka nacističke i fašističke ideologije u Italiju, u odnosu na 65 odsto pre dve godine. Dve trećine ispitanika veruje da treba primenjivati represivne mere prema onima koji podstiču fašizam, dok je 2017. to mislilo 60 odsto građana.

"U stvarnosti, čitava istorija fašizma je problem koji u Italiji ostaje otvoren jer se nikada nismo preispitali o tome šta ta istorija govori o nama, to je nešto što Italijani ne žele da urade", rekao je analitičar Gvido Kaldiron.

Italija, za razliku od Nemačke, nikada nije prošla kroz period denacifikacije. Benito Musolini je vladao skoro dve decenije pre nego što je uveo Italiju u Drugi svetski rat. To je bilo vreme modernizacije, kada je fašistički režim gradio škole, železničke stanice i upravne zgrade koje se i danas koriste.

Kada je Musolini 1943. smenjen usled savezničkog napredovanja na italijanskom frontu, Nemci su ga pokupili i postavili na čelo marionetske republike Salo u severnoj Italiji. Taj potez je podelio Italiju na pola i doveo do dvogodišnjeg građanskog rata tokom kog su italijanski partizani napadali nacifašističke snage na severu.

Promena strane u sred rata je dovela do konfuznog posleratnog nasleđa da je Italija bila na strani i pobednika i poraženih i s tim se zemlja nikada nije do kraja suočila. Iskorenjivanje fašističkih simbola koji su bili neodvojivi deo javnog života nije bilo praktično. A nova pretnja demokratiji je postao komunizam. Otvoreno zalaganje za fašizam je kriminalizovano ali su neofašisti postali deo političkog pejzaža.

Musolinijevo ime je i dalje deo italijanske politike, najpre preko poslanice Alesandre Musolini, diktatorove unuke, a sada i njenog rođaka Kaja Đulija Ćezarea Musolinija, kandidata ekstremno desničarske partije Italijanska braća na evropskim izborima.

"I dalje srećem ljude iz tog vremena čija sećanja su više nego zadovoljavajuća. Sreo sam osobu od 95 godina koja o tom periodu priča veoma drugačiju verziju od one koju ćete čuti u javnom mnjenju", izjavio je nedavno Kajo Musolini za Asošiejted pres.

Usled nedostatka suočavanja s prošlošću, omogućeno je da se razvije diskurs o Musolinijevim predratnim dostignućima, narativ o vozovima koji su stizali na vreme, o isušivanju močvara punih malaričnih komaraca i vremenu kada su se vrata mogla ostaviti otključana. Ipak, takva slika koju Italijani grade o sebi zanemaruje rasne zakone iz 1938. kojima su Jevreji proglašeni nižom rasom. Oko 8.000 italijanskih Jevreja je deportovano u nacističke logore smrti gde je najveći broj nastradao.

"Znamo da je taj režim zapravo bio pun korupcije i kriminalaca, samo što se to ne pominje", kaže Kaldiron.

Ipak, uprkos porastu upotrebe fašističkih simbola i retorike u kampanji z aevropske izbore, politički analitičari tvrde da je bilo kakvo isticanje fašističke pretnje u Italiji preterivanje.

"U Italiji se dešavaju neke neprijatne stvari. Ksenofobija je u porastu, takođe i zbog migranata. Ali sve u svemu ne postoji opasnost od fašizma. Neofašističke partije su veoma male, jedan odsto", rekao je Đuzepe Orsina, direktor fakulteta za javnu upravu u Rimu.

Međutim, Salvinijevo koketiranje s ekstremnom desnicom se ne završava na granicama Italije, već je prošireno na ekstremno desničarske lidere u Nemačkoj, Francuskoj i Mađarskoj s kojima se nada jedinstvenoj grupi u Evropskom parlamentu posle izbora.

"Naš cilj je da promenimo Evropu, da postanemo najveća grupa u Evropskom parlamentu. Prvi put bismo mogli da budemo odlučujući faktor u promeni Evrope. To je ono što želim", izjavio je Salvini.

Nastavak na NoviMagazin.rs...