Izvor: Blic, 23.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomska kriza na Balkanu do 2012. godine
Čelnici Međunarodnog monetarnog fonda zatražili su još odlučniju i efektivniju akciju svetskih lidera, pošto se globalni finansijski sistem i dalje nalazi pod jakim stresom, a kriza ugrožava domaćinstva, korporacije i bankarski sektor u razvijenim zemljama, ali i u onim čija se tržišta tek razvijaju. Šanse za oporavak evropskih tržišta u razvoju u 2010. i 2011. postoje, ali su male, tvrde u MMF. Finansijski pritisci na centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu, uključujući i Srbiju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ogledaju se u mogućnosti da banke iz razvijenih zapadnih zemalja prodaju filijale da bi sačuvale kapital za domaća tržišta.
MMF navodi da ugrožene evropske zemlje imaju veću zavisnost od prekograničnog finansiranja i veći stepen kreditnog rizika, za razliku od Latinske Amerike i Azije, u kojima je rizik vezan za dramatični kolaps u globalnoj trgovini nakon početka krize. Većina država centralne, istočne i jugoistočne Evrope, a među njima i Srbija, izuzetno je zavisna od zapadnoevropskih banaka, kod kojih prednjače one iz Austrije, Nemačke i Italije, dok su u baltičkom regionu najviše prisutne švedske banke.
„Ozbiljnost krize na ovim tržištima i rizik njenog daljeg presipanja zahteva snažni i koordinisani odgovor na globalnom nivou, kako bi se obezbedila adekvatna likvidnost. Odluka da se povećaju sredstva kojima će raspolagati MMF, koje su donete na nedavnom samitu G20, mogu da posluže kao primer takve akcije”, piše u izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti koji je MMF objavio juče.
U tom dokumentu se procenjuje da će gubici od svetske krize do kraja 2010. narasti na 4.050 milijardi dolara. Fond tvrdi da će banke pretrpeti dve trećine od ukupne sume gubitaka, koja je skoro duplo veća od prvobitno projektovanog iznosa od 2.200 milijardi dolara koji je u januaru korigovan na 2.700 milijardi dolara. U izveštaju se navodi da razlog za drastično povećanje leži u prognozama ekonomskog rasta u svetu koje su se u međuvremenu pogoršale.
MMF je procenio da bi globalna ekonomija mogla da u 2009. zabeleži negativni rast od 1,3 odsto, što je najviše od kraja Drugog svetskog rata. U prethodnom izveštaju iz januara ove godine procena je bila da će pozitivni rast svetske ekonomije iznositi 0,5 odsto. Prema novim proračunima, britanska ekonomija će ostvariti negativni rast od 4,1 odsto, uz dodatnih 0,4 odsto u 2010. godini.
Hose Vinjals, direktor Odeljenja za monetarna i kapitalna tržišta MMF, izjavio je prilikom predstavljanja najnovijeg izveštaja u Vašingtonu da postoje i znakovi poboljšanja na globalnim tržištima, ali i da je i pored njih neophodna dalja koordinisana akcija svetskih vlada i banaka.
„Do sada nezabeležena reakcija, koja se pojavila kako u finansijskom tako i u makroekonomskom domenu, postepeno počinje da vraća poverenje u tržište. Međutim, neophodno je nastaviti sa odlučnim i efektivnim delovanjem, kako bi se pojačali ovi prvi znaci oporavka i obezbedila stabilna osnova za održivi globalni razvoj”, rekao je Vinjals.
Timoti Gajtner, ministar finansija SAD, u utorak je objavio da američke banke imaju dovoljno kapitala, što je odmah uticalo na rast akcija na Volstritu.
