Izvor: Politika, 26.Jul.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Egipatski strah od demokratije
Trg Tahrir, u Kairu, i dalje „radi”, jer Egipćani očigledno misle da nova vlast nije dovoljno uradila na promenama
Jedan Egipćanin je u nedelju glavom platio pokušaj da iz zatvora izbavi svog političkog istomišljenika, kada je policija silom odgovorila na pohod demonstranata na tu kaznenu ustanovu. Stotine drugih je iz sukoba sa snagama bezbednosti na kairskim trgovima, najviše Tahriru, došlo sa težim ili sa lakšim povredama. Ipak, ovog puta scena nije odigrana u Mubarakovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Egiptu, nego u „slobodnom Egiptu”, rasterećenom tiranije višedecenijskog diktatora i njegove svite.
Šta opet ne „štima” u ovoj zemlji i šta joj to ne dozvoljava da krene napred, pokušavaju da odgonetnu mnogi analitičari. Svojevrsni novi talas revolucije pokrenut je zbog nezadovoljstva učinjenog nakon „promena”. Velika i, možda, nerealna očekivanja u sinergijskom delovanju sa političkom nezrelošću novopečene demokratije raspršila su iluzije koje su revolucionari pothranjivali o tome da će sve biti sjajno kada Mubarak ode.
To se ipak nije desilo, ali ostaje dilema da li je nova vlast zaista učinila koliko je mogla. Egipatski narod očigledno ne misli tako, budući da je na već tradicionalno okupljalište demonstranata trg Tahrir proteklog vikenda došlo bezmalo 20.000 duša.
„Došli smo da se borimo za očuvanje tekovina Arapskog proleća, koje naši vlastodršci sve više ispuštaju iz vida. Kada smo rušili Mubaraka, bili smo ujedinjeni oko jedne slobodarske ideje i mislili smo da nas taj osećaj neće napuštati. Sada uviđamo da nova vlast nije ništa bolja od prethodne, čak je i licemernija”, kaže stanovnik Kaira Muhamed Amr, koji je na trg Tahrir došao sa porodicom, a prenosi AP.
Sem sporih promena, egipatski narod iritira i odugovlačenje sa suđenjem policijskim glavešinama, koje se optužuju za ubistvo više od 900 demonstranata. Kao dobra vest, za njih je juče stiglo obaveštenje da je sud ipak odlučio da spoji procese zbačenom predsedniku Hosniju Mubaraku i bivšem ministru policije Habibu el Adliju, a prvo saslušanje zakazano je za 3. avgust.
Sem nervoze naroda, nemir i nesigurnost zbog budućnosti vidljivi su i u egipatskoj vojsci. Činjenica je da i dalje nemaju precizan i jednoglasan stav prema slobodarskim omladinskim pokretima, pa Bi-Bi-Si primećuje kontradiktorne izjave koje o tome dolaze iz redova armije.
Najpre je, pre nekoliko dana, vojni savet označio Pokret „6. april” kao rušilački i kao pokretača sukoba između naroda i vojske. Nedugo potom, oglasio se feldmaršal Mohamed Hasan Tantavi lično, koji je ovom pokretu odao priznanje zbog borbe za slobodu u revolucijom zahvaćenom Egiptu.
Dilemom da li je cela zemlja, odnosno njena politička elita, takođe, tako zbunjena i pomalo dezorijentisana kao pojedini vojni organi, bavio se i ekspert za Bliski istok na engleskom Univerzitetu Ekster profesor Omar Ašur. On kod Egipta uočava jedan fenomen, koji je tipičan i za druga društva na početku njihovog puta prema otvaranju i priznavanju ljudskih prava, a koji naziva „strah od demokratije”.
On smatra da su liberalni i slobodarski pokreti u ovoj zemlji toliko krhki, a i dalje nedovoljno organizovani da je nerealno očekivati da na izborima, koji se očekuju krajem godine, dobiju trku sa islamističkim pokretima, koji čine najstabilniji blok. Međutim, treba imati u vidu i da je sama šansa održavanja poštenih izbora znak napretka i da će, zbog ekonomske krize, tempo obećanog ekonomskog prosperiteta biti usporen, što će dovesti do toga da ko god sada pobedi na izborima, može zbog neispunjenih obećanja očekivati drastični pad popularnosti do kraja mandata.
„Te četiri godine bi mogle da posluže liberalnim pokretima da se bolje organizuju i povežu, kao i da se potrude da njihove ideje dođu i do onih Egipćana koji ne pripadaju gradskoj eliti. Konačno, sekularne partije treba uvek da imaju na umu da je najmanje 34 odsto odraslih Egipćana nepismeno i da svi oni imaju pravo glasa, što je i te kako moćan deo biračkog tela do kojeg, po svaku cenu, moraju da dopru”, ističe profesor Omar Ašur. „U suprotnom, oni će zbog neznanja nastaviti da slede nazadne ideje ekstremnih religijskih pokreta.”
D. Vukotić
objavljeno: 27.07.2011
