Izvor: Deutsche Welle, 17.Jan.2017, 14:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dva Vučića – za strano i domaće tržište

„Kao i Mitrovica, i Vučić je dvostruk: postoji u verziji za izvoz, za inostranstvo, gde istupa kao trezveni pragmatičar, što zaista i ume da bude. Ali, postoji i Vučić za domaće tržište…“

Novinar Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens piše o „Železničkoj drami na Kosovu“: „Neki vozovi postižu cilj iako do njega ne stižu“. Posledica incidenta: ratni pokliči u Beogradu. „Predsednik države Tomislav Nikolić je zapretio slanjem srpske armije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << To što je kosovska vlada poslala na Sever Kosova specijalce, znak je da Albanci žele rat, rekao je. Sad, u Srbiji postoji samo jedan visoki političar koji Nikolića ozbiljno shvata, naime – sam Nikolić, jer su se Srbi navikli da na izjave svog predsednika gledaju kao na loše vreme ili bolove u želucu. Ali umešao se i premijer Aleksandar Vučić, koji vuče sve konce u Beogradu. On je zaustavio voz srpskog nacionalizma i vratio ga u Beograd, ali je zapretio i da je to poslednje upozorenje Albancima.“

„Vučić je navodno i saznao da su Albanci planirali da postave eksploziv na šine. Eksploziv nije nađen, ali upozorenje je imalo efekta. Vučić se pokazao kao vođa koji vodi računa o deeskalaciji i pravoj meri. No, Vučićeva vladavina ipak funkcioniše drukčije. Kao i Mitrovica, i Vučić je dvostruk: postoji u verziji za izvoz, za inostranstvo, gde istupa kao trezveni pragmatičar, što zaista i ume da bude. Ali, postoji i Vučić za domaće tržište, koji za još uvek iznenađujuće veliku naklonost građana može da zahvali ne samo uspešnoj, reformski orijentisanoj, ekonomskoj politici i tome što važi kao odlučni maher –već i tome što unutrašnju politiku inscenira kao permanentnu nacionalističku sapunsku operu.“

Autor podseća da ovaj voz nije bio tako „istorijski“ kao što je to srpska vlada tvrdila. „Odavno postoji redovna železnička linija iz Srbije za Kosovo. Ona saobraća, a da je pri tome ne zaustavlja kosovska policija. Samo sa vagonima koji nisu oblepljeni srpskom spoljnom politikom. Jedan takav voz, pa i da dolazi iz Beograda, ne bi upao u oči, ali ovaj je trebalo da privuče pažnju. Beogradski list Danas, jedan od sasvim malo listova koji su kritični prema vladi, a pri tome liberalni, nazvao je taj incident farsom koja podseća na vremena srpskog nasilnika na vlasti – Slobodana Miloševića. Tako daleko se ne mora ići. Ali ovo zaista nije bio lep potez Vučića.“

Vlast u Srbiji je na slučaju šarenog voza pokazala kako ume da istovremeno kreira neki problem, pa da se onda pojavljuje kao neko ko će taj problem da reši. To je veoma opasno rešenje… (17.01.2017)

Nemačka štampa se, između ostalog, bavila i sukobom oko srpskog voza iz Beograda za Kosovsku Mitrovicu koji nije stigao na cilj. Komentatori uglavnom ocenjuju da je temeljni spor Beograda i Prištine daleko od rešenja. (16.01.2017)

O porastu napetosti između Beograda i Prištine sa Andreasom Ernstom, švajcarskim novinarom i poznavaocem balkanskih prilika razgovarao je Bahri Cani. (16.01.2017)

Još nema pravog mira

Glavni urednik portala Telepolis Florijan Recer je između ostalog napisao: „Nisu samo Avganistan, Irak, Libija ili Sirija zemlje u kojima posle vojnih intervencija i dalje vladaju ratovi ili nemiri. O uspehu vojnih intervencija koje se posle Hladnog rata često nazivaju i humanitarnim misijama, moglo bi se pisati i povodom jedne starije NATO-intervencije, Kosovskog rata iz 1999. To se desilo uz prvo učešće nemačkih vojnika posle Drugog svetskog rata u jednom „humanitarnom“ ratu koji se kosio sa međunarodnim pravom, na osnovu odluke tadašnje crveno-zelene vladajuće koalicije.“

„Zajedno sa ministrom odbrane Rudolfom Šarpingom, (tadašnji ministar spoljnih poslova Joška) Fišer je tvrdio da je Jugoslavija sa predsednikom Slobodanom Miloševićem pripremala etničko čišćenje Kosova – oni su govorili o planu „Potkova“ čije je postojanje isto tako slabo mogao da se dokaže kao i masakr u Račku [...]  NATO je podržavao paravojsku kosovskih Albanaca UČK koja je kao teroristička grupa devedesetih godina počela da se bori za nezavisnost Kosova. UČK je predstavljala kopnene snage, koje se u takvim ratovima uvek traže kako bi na tlu osigurale vazdušne akcije. Borbe između UČK koja je već bila osvojila delove Kosova, i jugoslovenske armije, prethodile su intervenciji NATO. UČK je još 1998. nasilno proterala mnoge Srbe i vršila masakre; tek posle rata je na „dobre“ momke NATO, a pred međunarodnim sudom u Hagu su pokrenuti postupci.“

„I posle sedamnaestogodišnjeg stacioniranja jedinica NATO i odvajanja Kosova od Srbije uz osnivanje nove države 2008, i pored permanentno stacioniranih jedinica NATO u okviru KFOR u regionu još nema pravog mira između većinskih kosovskih Albanaca i srpske manjine koja živi uglavnom na severu Kosova.“

Posle kratkog opisa situacije vozom i spora koji je tim povodom nastao, te prenošenja reakcija albanskog premijera Edija Rame i kosovskog premijera Ise Mustafe, Recler piše: „U nedelju je predsednik Srbije Tomislav Nikolić zaoštrio situaciju i upozorio da će svaki dalji sukob koji bude potekao iz Prištine „loše da se završi“. Ukoliko budu ubijani Srbi, tamo će biti poslata srpska armija, ali da Srbija nikada neće provocirati sukob i da neće nikoga napasti – ali da je u obavezi da štiti Srbe na Kosovu.“

Nastavak na Deutsche Welle...