Izvor: Politika, 26.Apr.2011, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dik Marti se povlači iz politike
FRANKFURT - Liberalno-radikalna stranka Švajcarske saopštila je da se njen član Dik Marti (66), senator iz kantona Tičino i izvestilac u PS Saveta Evrope o trgovini organima na Kosovu, neće kandidovati na sledećim izborima za Gornji dom švajcarske Skupštine, prenose frankfurtske „Vesti”.
Ovaj, u svetu najpoznatiji švajcarski političar, okončava tako četiri decenije dugu karijeru u pravosuđu i politici. Posle izbora, koji će biti održan u oktobru, prestaće i njegov rad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, u kojoj je kao član švajcarske delegacije bio od 1998. godine.
Marti je svojoj stranci uputio pismo u kome obaveštava rukovodstvo o svojoj odluci kao i o svom, već poznatom neslaganju, sa skretanjem ove partije desnog centra ka sasvim desnim idejama, što znači sračunatom govoru o strancima kao opasnosti koja preti Švajcarskoj.
Marti završava svoju političku karijeru otvorivši svojim izveštajem jednu od najvećih kriminalno-političkih afera u savremenoj evropskoj istoriji vezanoj za Balkan: trgovinu organima otetih Srba, Roma i Albanaca na severu Albanije nakon bombardovanja NATO-a 1999. godine.
On je u svom izveštaju, prepunom preciznih podataka i izvoda iz izveštaja zapadnih obaveštajnih službi, a na osnovu iskaza svedoka, izneo činjenice o postojanju mreže tajnih zatvora na severu Albanije pod upravom OVK i Hašima Tačija koji su organizovali trgovinu organima.
Marti je za izvestioca Saveta Evrope imenovan u aprilu 2008. godine posle objavljivanja knjige u kojoj Karla del Ponte, bivša glavna tužiteljka haškog suda, iznosi navode o postojanju trgovine organima i istrazi te afere.
Dik Marti je u politiku ušao 1995. godine, a pre toga je postigao spektakularne rezultate kao istražni sudija i javni tužilac u Luganu (švajcarski kanton Tičino) i uhapsivši, između ostalog, Eskobara mlađeg, otkrivši „pica konekšen” - međunarodnu mafijašku mrežu u koju je bio umešan i muž tadašnje ministarke pravde.
Dobitnik je najvišeg američkog odlikovanja za doprinos borbi protiv droge.
Tanjug
objavljeno: 26.04.2011.
