Izvor: RuskaRec.ru, 19.Jun.2017, 16:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devet neobičnih ruskih poslovica
1. „To i jež razume!“ („Ёžu ponяtno!“) znači „Potpuno jasno“, „Jasno je svima“.
Ilustracija: DPA/Global Look Press
2. „Kao grašak o zid“ („Kak ob stenku goroh“), kaže se kada nešto (reči, pouke) uopšte ne utiče na nekoga. Kada nema svrhe ubeđivati i nagovarati čoveka, onda Rusi kažu: „Njemu su moje reči kao grašak o zid!“.
Ilustracija: Imagebroker/Global Look Press
3. „Kao mačijih suza“ („Kot >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << naplakal“) kaže se kada je nečega veoma malo, kada ga nema dovoljno. Verovatno se izraz pojavio zato što se tako nešto uopšte ne dešava. Niko nije video mačku da plače. A možda i zbog toga što su mačke male, pa iako plaču tu nema mnogo suza. Rusi često govore ovako: „Imam novca u novčaniku kao mačijih suza“.
Ilustracija: Danita Delimont /Global Look Press
4. „Kokoške ne kljucaju“ („Kurы ne klююt“). Ovaj izraz se, naprotiv, koristi kada neko ima nečega previše. I on se često koristi za novac: „On ima toliko novca da ga ni kokoške ne kljucaju“.
Ilustracija: DPA/Global Look Press
5. „Vetar u glavi“ („Veter v golove“) – tako se kaže za lakomislenog i neozbiljnog čoveka. Za mladu devojku se u Rusiji često kaže da je „vetropirasta“, ili da joj „duva vetar u glavi“.
Ilustracija: Imagebroker/Global Look Press
6. „Prijatelji – ne prosipaj vodu“ („Druzья – ne razleй voda“). Tako se kaže za nerazdvojne prijatelje koji su uvek zajedno. Taj izraz potiče od običaja da se poliju vodom ljudi koji se biju. Frazeologizam „ne prosipaj vodu“ kasnije je počeo da se primenjuje za nerazdvojne drugove, a ne za neprijatelje.
Ilustracija: PLANET PHOTOS/Global Look Press
7. „Ni krzna ni perja!“ („Ni puha ni pera!“). Tako se kaže kada se nekome želi sreća i uspeh u nekom poslu. Često se tako kaže čoveku koji ide na ispit ili na prvi razgovor sa potencijalnim poslodavcem. Običaj je da se na dobrodušne reči „Ni krzna ni perja!“ odgovara izrazom „Dođavola“ („K čёrtu!“). Ovaj frazeologizam je ušao u književni jezik iz lovačkog žargona. Verovalo se, naime, da lovcu ne treba poželeti sreću kako zli dusi ne bi saznali za njegove namere. I zato su lovci ispraćani suprotnim rečima: „Ni krzna ni perja!“, tj. sa željom da ne ulovi ni pticu ni zver. Cilj je bio da se prevare duhovi.
Ilustracija: DPA/Global Look Press
Deset ruskih reči koje je teško tačno prevesti na srpski
8. „Roditi se u košulji” („roditьsя v rubaške”). To se kaže kad nekoga prati sreća. Pod košuljom se ovde mislilo na posteljicu u kojoj se do porođaja nalazi novorođenče. Kod mnogih naroda se verovalo da će dete koje se rodi u toj posteljici (što se veoma retko dešava) imati sreće u životu.
Ilustracija: Imagebroker/Global Look Press
9. Kada Rusi nekome hoće da kažu kako su nešto objasnili sasvim razgovetno, kažu mu: „Ruski ti govorim!” ("Я tebe russkim яzыkom govorю!") To znači da bi rečeno trebalo svakome da bude jasno.
Ilustracija: ZUMA Press/Global Look Press
I Srbi, doduše, kažu nešto slično za srpski jezik, ali ovde se radi o istorijskim okolnostima specifičnim za Rusiju. Naime, u 18. i 19. veku je plemstvo u Rusiji govorilo uglavnom francuski. Gospoda je razgovarala na ruskom samo sa svojim slugama. Tako je izraz „govoriti ruski” („govoritь russkim яzыkom”) vremenom postao frazeologizam sa značenjem „objašnjavati vrlo jasno”.
Zašto su ruski plemići komunicirali na francuskom?
