Izvor: RuskaRec.ru, 01.Avg.2017, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Crn kao Azef“: Najomraženiji dvostruki agent u ruskoj istoriji
Partiju socijalista-revolucionara (SR) 1908. godine je potresao skandal. Tada je to bila jedna od vodećih revolucionarnih snaga u Rusiji koja je izvršila na desetine drskih terorističkih napada na visoke zvaničnike carske Rusije.
Poznati izadavač Vladimir Burcev tvrdio je da je vođa partijske Borbene organizacije (inače poznat po hrabrosti i planiranju atentata) zapravo bio agent tajne policije. Međutim, u početku niko u partiji nije verovao Burcevu, jer je osumnjičen Jevno Azef, >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << a on je bio legenda među revolucionarima. Azef je planirao i sproveo najuspešnije operacije u istoriji ove partije – ubistva ministra unutrašnjih poslova Vjačeslava fon Plevea i gubernatora Moskve, velikog kneza Sergeja Aleksandroviča (ujaka cara Nikolaja II).
Tvrdnja da Azef radi za državu tada je izgledala kao što bi danas izgledala tvrdnja da vođa terorističke organizacije „Islamska država“ Abu Bakr el Bagdadi radi za američku obaveštajnu službu (niko ne bi verovao da je to moguće). „Vi ste užasan čovek, vi klevećete junaka“, rekao je Burcevu jedan od vođa SR tokom interne istrage. Međutim, Burcev je bio u pravu. Azef je zaista radio za policiju od samog početka svoje terorističke karijere. Ali on nije „vukao za nos“ samo revolucionare, nego je isto tako obmanjivao i ruske vlasti. On je zapravo bio lojalan isključivo samome sebi i novcu.
Mladi špijun
Azef je imao 23 godine kada je 1892. napisao pismo ruskoj policiji sa predlogom da ga prime kao špijuna. U to vreme je on živeo u Nemačkoj i studirao na Tehnološkom institutu u Karlsrueu. Azef je odrastao u siromašnoj jevrejskoj porodici blizu Grodna (tada Ruska imperija, a danas Belorusija). Istoričari smatraju da je posle jedne krađe morao da prebegne iz Rusije u Nemačku.
Mladi Azef. Izvor: Arhiv
Jevno je često bio u kontaktu sa ruskim studentima koji su živeli u Karlsrueu i bili revolucionarno nastrojeni, a pošto mu je bio potreban novac, odlučio je da zaradi na prodaji informacija.
Odeljenje za čuvanje javne bezbednosti i reda („Ohrana”) sa zadovoljstvom je prihvatilo mladog entuzijastu. Azefovi pretpostavljeni su ga ocenili kao talentovanog i pedantnog agenta. „Od svega na svetu me najviše plaši misao da ću ostati bez vaših usluga“, napisao mu je jedan od pretpostavljenih.
Posle šest godina potkazivanja studenata sa kojima se družio i informisanja „Ohrane” o širenju ilegalne literature i vezama između ruskih i nemačkih socijalista, Azef se vratio u Rusiju gde je nastavio da radi kao tajni agent.
Dvostruka igra
Uspešno se infiltrirao u SR i, štaviše, posle nekoliko godina je stao na čelo Borbene organizacije – najtajnije strukture u ovoj partiji. Borbena organizacija je vršila napade na visoke carske zvaničnike. Partija socijalista-revolucionara je verovala da je to najbolji način za izazivanje sukoba između vladinih snaga i narodnih masa, a samim tim i revolucije.
Niko u „Ohrani” nije znao kakav je pravi Azefov status u partiji. Načelnici policije su bili uvereni da je on običan član. To je omogućilo provokatoru da započne svoju sopstvenu igru. Kao šef Borbenog odeljenja on je pripremio veliki broj terorističkih napada, a policiju je blagovremeno informisao samo o pojedinim slučajevima.
Vladimir Burcev. Izvor: Narodna biblioteka Francuske
Vlasti su, razume se, sprečile atentate koje je Azef najavio, ali su svi ostali bili uspešno izvršeni, uključujući i ubistvo Fon Plevea (1904) i velikog kneza Sergeja Aleksandroviča (1905). Sa druge strane, Azef je bezobzirno odavao policiji svoje drugove revolucionare, posebno one koji su mu bili rivali u partiji.
Rihard Zorge: Špijun koji je Hitleru zapržio čorbu
To je dovelo Azefa u vrlo neobičnu situaciju. I partija i policija su mu bezrezervno verovali. Revolucionari nisu mogli zamisliti da je čovek koji je planirao dve najuspešnije partijske operacije bio tajni policijski agent. Sa druge strane, šefovi „Ohrane” su ga pohvalili za to što je sprečio nekoliko terorističkih napada i pomogao u hapšenju mnogih opasnih kriminalaca. Dvostruki agent je to koristio i kao nekakav lutkar vukao konce kontrolišući obe strane u konfliktu.
Agent provokator protiv „Šerloka Holmsa“
Vladimir Burcev, izdavač blizak revolucionarima, gotovo slučajno je saznao za Azefov tajni život. On se 1906. godine sastao sa bivšim funkcionerom „Ohrane” koji mu je rekao da je jedan od lidera SR najvišeg ranga radio za državu. Posle detaljne analize Burcev je posumnjao na Azefa, i kasnije je zbog toga dobio nadimak „Šerlok Holms ruske Revolucije“.
Izdavač je pronašao jednog od bivših Azefovih šefova, nekadašnjeg načelnika policije Alekseja Lopuhina, i pitao ga: „Da li je Azef vaš agent?“ Ujedno mu je nabrojao sve što je Azef uradio kao šef Borbene organizacije (sa čime Lopuhin nije bio upoznat). Šokirani Lopuhin je zaključio da je bolje reći istinu o čoveku koji je izdao obe strane, i zato je odgovorio: „Da“.
Užasna istina
Lopuhinovo svedočenje je bilo od ključnog značaja tokom interne istrage koju je sprovela partija SR, i to je pomoglo Burcevu da dokaže da je legendarni „Ivan“ (Azefov pseudonim) bio provokator koga je plaćala država. Partija je bila upropašćena. Azefova izdaja je poljuljala veru u revolucionarnu borbu. „Izgubili smo pravo da budemo naivni. Ispostavilo se da je čovek kome smo verovali prevarant i izdajnik, koji je oskrnavio sve što je za nas bilo svetinja“, pisao je Vladimir Zenzinov.
Dubina Azefove prevare je depresivno delovala na mnoge ljude u Ruskoj imperiji, bez obzira da li su podržavali vlast ili revolucionare. Njegovo ime je zatim decenijama bilo simbol izdaje i zla. Na primer, Vladimir Majakovski je u svojoj poemi „Oblak u pantalonama“ (1915), opisao tamu mračne noći bez zvezda i rekao da je ona „crna kao Azef“. Mark Aldanov, koji je napisao članak o Azefu, rekao je da je ovaj bio „nešto između čoveka i pitona“.
Azefovo bekstvo
Cela Rusija je proklinjala Azefa, tako da je on brže-bolje napustio zemlju i pobegao u Nemačku gde je gotovo celu deceniju živeo kao uspešan buržuj pod imenom Aleksandar Neumajer.
Pronaći i likvidirati: Tri mrska sovjetska neprijatelja na nišanu KGB-a
Kada je izbio Prvi svetski rat Azef je zapao u velike probleme. Nemačka vlada ga je internirala kao stranca koji radi za neprijatelja. Jevno Azef je dve godine (1915-1917) proveo u zatvoru. Umro je od insuficijencije bubrega pola godine nakon što je pušten. Na nadgrobnoj ploči u Berlinu nije mu napisano ime, nego samo broj.
