Izvor: Blic, 24.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek koji zadaje glavobolju celoj EU
Od omiljenog retoričkog pitanja Vaclava Klausa, predsednika Češke, koje glasi: „Hoćemo li da dopustimo da se naš identitet i suverenitet istopi u Evropi kao kockica šećera u šolji kafe?”, mnogim političarima u Briselu diže se kosa na glavi. Klaus, nekrunisani kralj evroskeptika i jedan od rodonačelnika ideje da je priča o globalnom zagrevanju prevara, izjasnio se sada i za ukidanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke.
Češki predsednik je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u autorskom tekstu objavljenom u listu „Mlada fronta dnjes” naveo da „MMF i Svetsku banku, sa kojima niko ne zna šta da radi, treba ukinuti kao zastarele organizacije, a ne da se za njih traži nova sumnjiva uloga”.
Klausova najnovija provokacija Brisela je ideja da se za vreme češkog predsedavanja EU sa praškog dvorca na Hradčanima ne vijori zastava Unije.
„Ne vidim razlog da se zastava tamo vijori, pošto mi nismo nekakva provincija EU”, kazao je nedavno Klaus.
Češka preuzima predsedavanje EU 1. januara 2009. godine, a ukoliko se Klausova ideja ostvari, to će biti presedan u predsedavanjima Unijom. List „Mlada fronta dnjes” naveo je da je predsednik Češke od ulaska ove zemlje u EU u maju 2004. godine dozvoljavao da se na praškom zamku, pored predsedničke i češke zastave, zavijori i barjak EU samo u slučajevima poseta bitnih gostiju iz Brisela, poput Žozea Manuela Baroza, predsednika Evropske komisije.
Klausov odnos sa Briselom je u najmanju ruku komplikovan. Evropska komisija je zvanično pozdravila ponovni izbor Klausa za predsednika Češke 15. februara ove godine, čime je on dobio novi petogodišnji mandat na čelu države. Barozo je tada Klausu uputio „najtoplije čestitke”, rekavši da se „raduje saradnji sa predsednikom Češke na izgradnji evropskog projekta”. Međutim, sigurno je da bi u Briselu mnogi odahnuli da je umesto Klausa tada u češkom parlamentu izabran Jan Švejnar, proevropski orijentisani Čeh sa američkim državljanstvom koji predaje ekonomiju na Univerzitetu Mičigen. Klaus je poznati protivnik „centralizacije” - davanja većih ovlašćenja Briselu u odnosu na države članice, a glasno se protivio i neuspelom nacrtu evropskog ustava, kao i Lisabonskom sporazumu, nasledniku ovog dokumenta.
Iako je NATO pre četiri godine nazvao „jedinom funkcionalnom odbrambenom strukturom u današnjem svetu”, Klaus je, uz dosta rezerve zbog straha od reakcije Rusije, podržao plan SAD da za potrebe Severnoatlantskog saveza postavi raketni štit u Češkoj i Poljskoj. U aprilu prošle godine češki predsednik je posetio Moskvu kako bi Vladimira Putina, tadašnjeg predsednika Rusije, uverio da češko-ruske odnose treba gledati odvojeno od raketnog štita. Ruska agencija RIA Novosti je navela da je Klaus tada rekao da „Češka nema nameru da preti Rusiji”.
„Naravno da nemate, s obzirom na to da Češka neće imati nikakvog uticaja na funkcionisanje štita”, odgovorio je u polušali Putin.
„Globalno otopljenje mit”
Vaclav Klaus je globalno otopljavanje nastalo čovekovom aktivnošću nazvao „lažnim mitom” i teorijom koja ugrožava ljudske slobode. Klaus naglašava da temperature neće nastaviti drastično da rastu, kao i da će se zagađenje okoline smanjiti. Češki predsednik je o tome napisao i knjigu „Plava planeta u zelenim okovima: Šta je ugroženo - klima ili sloboda?”.
Protiv nezavisnosti Kosova
Svoje neslaganje sa EU Klaus je izrazio i povodom samoproklamovane nezavisnosti Kosova, koju su evropske države počele da priznaju neposredno nakon starta njegovog drugog mandata kao predsednika Češke. Klaus se žestoko protivio i češkom priznanju Kosova, iako ga je u maju priznala vlada koju vodi Mirek Topolanek, čovek koji je nasledio Klausa na čelu Građanske demokratske partije.
