Izvor: Politika, 27.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čižov: Nova etapa balkanske krize
Shema koju EU želi da nametne Kosovu umnogome je pozajmljena iz Ahtisarijevog plana, faktički prepisanog iz Dejtonskog sporazuma
Specijalno za „Politiku”
Moskva, 27. aprila – Izjave koje se često čuju na Zapadu da je „nezavisnost Kosova poslednji čin raspada SFRJ”, jesu ili licemerje ili opasna zabluda, rekao je danas u intervjuu dnevniku „Vreme novosti” ruski predstavnik u EU Vladimir Čižov. On je dodao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da nije reč ni o kakvom „poslednjem činu”, nego o početku nove etape balkanske krize.
„Ono što se događa na Kosovu, na žalost, potvrđuje najcrnje ruske prognoze koje je Zapad ignorisao bez obzira na više puta ponovljena upozorenja Moskve” – zaključio je ruski diplomata.
Putinovo obećanje da će ukazati humanitarnu pomoć srpskim enklavama na Kosovu izazvalo je mnoge reakcije u Rusiji. Pored, preovlađujuće, želje da se pomogne, postoji i mišljenje da je Rusija, donoseći takvu odluku dovedena u vrlo nezgodnu situaciju – da se dogovara ili sa vlastima države koju ne priznaje i koju premijer Kosova Hašim Tači ne prihvata, ili preko OUN, koja nezakonito prenosi svoje nadležnosti na Evropsku uniju.
„Humanitarna pomoć Kosovu je veoma potrebna” – rekao je Čižov dodavši i da bi logično bilo da je ukaže i Evropska unija.
„Do sada je humanitarna pomoć EU stizala na Kosovo preko mirovne misije OUN čijim ekonomskim delom upravlja Evropska komisija. U skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, novac je predavan privremenim organima samouprave pokrajine pod kontrolom OUN. Danas je, međutim, EU odlučila da direktno finansira organe vlasti Kosova. Ali kako je to moguće izvesti kad deo zemalja EU ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova, pitao sam Komisiju EU i nisam dobio odgovor. A bez odluke Saveta bezbednosti prenošenje ovlašćenja sa misije OUN na misiju EU je nemoguće”, istakao je ruski predstavnik u EU.
Na pitanje da li predlog Beograda da se razgraniče ovlašćenja u delovima Kosova gde žive Srbi, znači predlog za podelu teritorije, Čižov je odgovorio da nije reč o tome već o saradnji Beograda i misije OUN u interesu realizacije rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, koja predviđa pomoć nacionalnim manjinama.
On je podsetio da je „paket principa” Kontakt grupe u kojoj je i sam učestvovao 2005. zaista isključivao podelu Kosova, kao i prisajedinjenje pokrajine bilo kojoj drugoj državi, recimo Albaniji. Glavni elemenat dokumenta bio je potvrda principa „standardi, pa status”, od koga se kasnije odustalo.
„Poredak koji je postojao na Kosovu do 17. februara 2008. godine određen je rezolucijom 1244, posle toga je došlo jednostrano proglašenje nezavisnosti koje je priznalo trideset zemalja od dvesta, što nikako ne rešava probleme” – smatra Čižov.
„Status Kosova ostaće neodređen sve dok se ne donese čvrsto međunarodnopravno rešenje”.
Čižov se složio s konstatacijom novinara da EU želi da svom predstavniku na Kosovu Piteru Fejtu da tako široka prava kakva ima Miroslav Lajčak u BiH, i dodao da je „shema koju EU želi da nametne Kosovu umnogome pozajmljena iz Ahtisarijevog plana, faktički prepisanog iz Dejtonskog sporazuma. Ali Dejtonski sporazum je fiksiran rezolucijom 1031 Saveta bezbednosti, a na Kosovu nema međunarodne pravne osnove za realizaciju plana. Njegovi inicijatori nemaju ni pravne, ni moralne osnove da pretenduju na to da su realizatori volje međunarodne zajednice.
Ruski diplomata je podsetio i da je proglašenje nezavisnosti Kosova već destabilizovalo Makedoniju i da to neće biti kraj.
LJ. Milinčić
[objavljeno: 28/03/2008]
