Izvor: Blic, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čedo Evropske svemirske agencije
Evropa željno iščekuje lansiranje spejs šatla „Atlantis", koji će odneti u svemir laboratoriju „Kolumbo", plod 25-godišnjeg rada više od 750 stručnjaka iz Evropske svemirske agencije. Izgradnja prve evropske laboratorije koštala je dve milijarde dolara. „Kolumbo" je naš kamen temeljac, naša beba, modul i laboratorija, kaže Alan Tirketl, programski menadžer Evropske svemirske agencije.
Dugoočekivano lansiranje šatla dvaput je odlagano, poslednji put >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u petak, jer su inženjeri NASA otkrili kvarove na dva senzora za gorivo. Tokom misije, koja će trajati 11 dana, sa kosmodroma Kejp Kanaveral na Floridi biće lansirana stalna svemirska laboratorija „Kolumbo" ka Međunarodnoj kosmičkoj stanici.
„Kolumbo" je druga naučna laboratorija koja će biti poslata na Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS). Laboratorija NASA, po imenu „Destini", poslata je 2001. godine, dok će velika japanska laboratorija „Kibo" biti preneta iz tri dela, tokom februara 2008. godine. Misija američkog šatla mogla bi biti produžena na 13 dana, kako bi bio izveden dodatan izlazak u otvoreni kosmos.
Posadu šatla čini sedam članova, na čijem je čelu poznati astronaut Stiv Frik. U sastavu tima nalazi se pilot Alan Poindekster, specijalisti Leland Melvin, Reks Volhejm, Stenli Lav, kao i nemački i francuski astronauti, Hans Šlegel i Leopold Ejart.
Članovi sedmočlane posade daće uzrorak krvi, pre poletanja i po povratku na Zemlju, kako bi medicinksi stručnjaci utvrdili kako radijacija utiče na odbrambeni sistem ljudskog organizma. Za uključivanje laboratorije u kompleks MKS isplanirana su tri izlaska u otvoren kosmos.
Evropska svemirska agencija (ESA), u koju je uključeno 17 zemalja, potrošila je do sada više od sedam milijardi američkih dolara za program svemirske stanice, dok su u laboratoriju „Kolumbo" uložene dve milijarde. Tirketl je najavio da će ulaganja do 2015. godine dostići iznos od 13 milijardi dolara. Prvobitan plan bio je da se izgradnja laboratorije okonča do 1992. godine, ali je zbog nedostatka finansijskih sredstava taj datum više puta pomeran.
Žan-Žak Dorden, generalni direktor Evropske svemirske agencije, ističe da je lansiranje „Kolumba" značajno za dalji napredak u nauci. „Moramo da stalno ponavljamo eksperimente, a ovo je jedini način da se eksperimenti iznova ponavljaju", rekao je. Da će naučna istraživanja na „Kolumbu" biti „posvećena oblastima koja su od značaja za naš život na Zemlji", objasnio je Tomas Rajter, nemački astronaut. „Postoji mnogo ljudskih bolesti koje još uvek nisu potpuno shvaćene, i istraživanja u mikrogravitaciji bi mogla dati doprinos u razumevanju korena nekih bolesti, pre nego samih simptoma", rekao je Rajter. Jedno od planiranih ispitivanja odnosi se na ispitivanje efekata bestežinskog stanja na imuni sistem koji igra bitnu ulogu u mnogim bolestima uključujući rak i sidu.
Ipak, neki stručnjaci su manje ushićeni naučnom vrednošću ispitivanja, koja će biti obavljena u svemirskoj laboratoriji. „Laboratorija 'Kolumbo’ sigurno neće otvoriti nikakva pitanja od fundamentalne važnosti za nauku, astronomiju ili fundamentalnu fiziku", istakao je Stiven Vejnberg, teorijski fizičar, inače nobelovac, sa Univerziteta Ostin. On je još dodao kako ne smatra bitnim unapređenje znanja o mikrogravitaciji „osim ako ne nameravaš da provedeš dugo vremena u svemiru iz nekog drugog razloga".
