Izvor: NoviMagazin.rs, 07.Okt.2015, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čavara: Ako dijalogom rešimo probeme, referendum u RS izlišan
Predsednik Federacije Bosne i Hercegovine Marinko Čavara smatra da postoje očigledni problemi u radu suda i tužilaštva BiH, koji proizvode nepoverenje i podozrenje prema tim institucijama, ali da ih treba rešiti dijalogom, čime bi nestala potreba za referendumom u Republici Srpskoj.
Čavara, koji je predsednik Federacije, jednog od dva entiteta koji čine BiH, i potpredsednik HDZ BiH, rekao je u intervjuu Tanjugu da je teško predvideti da li će referendum u RS o nadležnostima >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << pravosudnih institucija BiH u srpskom entitetu biti održan.
Ukazao je, međutim, na očigledne anomalije u radu tih pravosudnih organa na državnom nivou, koje, smatra, nisu primerene za rad tih instiitucija.
"Te probleme treba rešiti. Mislim prvenstveno da bi to strukturnim dijalogom o pravosuđu i sudu BiH trebalo rešiti, a da bi ukoliko problem bude na taj način rešen nestala i potreba za referendumom. Svima nam je potreban dijalog", poručio je Čavara.
Prema njegovim rečima, strukturni dijalog treba, između ostalog, da onemogući da državno tužilaštvo, što je sada slučaj, po sopstvenom nahođenju preuizima određene predmete iz nadlažnosti entiteta, jer to, kaže, stvara dozu nesigurnosti.
"U određenim predmetima, posle ratnih stradanja koja nas opterećuju itekako već 20 godina, može se doći u situaciju da jedan narod sudi drugom, odnosno protivnik-protivniku. Naravno da to ne stvara poverenje, već podozrenje prema radu tih institucija. Treba te probeme rešiti kako bismo dobili nepristrasne pravosudne institucije i time više pravde u društvu", naglasio je Čavara.
Upitan o odnosima dva bosanska entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske, Čavara je uveren da svaki političar u BiH mora da prihvati relanost da postoje dva entiteta, a da svako negiranje toga, pa i pojedinaca koji obavlja neku dužnost ili institucionalnog dela BiH - vodi jedino sukobima.
"Upućeni smo na saradnju i ukoliko želimo da svi konstitutivni narodi i svi građani BiH žive bolje - moramo da znamo da nas samo saradnja vodi u tom smeru", rekao je Čavara.
Naveo je i primer distrikta Brčko, u kome je, kako kaže, zbog dokazivanja nečega iz prošlosti, blokiran rad institucija tog distrikta, što nikako ne vodi napred.
Naime, institucije distrikta Brčko su u blokadi od kraja juna ove godine kada je klub poslanika Socijaldemokratke partije BiH predložio da se u parlamentu tog distrikta glasa o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, a poslanici sprske nacionalnosti odbili da učestvuju.
"Bavljenje prošlošću blokira funkcionisanje čitavog distrikta. Pripadnici jednog naroda predlože neku rezoluciju iz prošlosti i ona normalno posvađa sve učesnike u vlasti, pa s druge strane neko predloži dan žalost i postavlja se pitanje zašto ne radi Vlada distrikta Brčko? Ne radi jer je neko želeo da dokazuje nešto iz prošlosti čime sigurno neće poboljšati život stanovnika disktrikta", naveo je Čavara.
Na isti način se, dodaje Čavara, to dešava i na državnom nivou, federalnom i entitetskom, dok je situacija nešto drugačija samo u RS zbog drugačijeg uređenja.
"Ali nas to svakako ne vodi napred, ni boljem životu, a zadatak svakog funkcinera u ovoj državi je da stvara uslove da stanovnici na području koje predstavlja bolje žive", kazao je Čavara.
Čavara se osvrnuo i na migrantsku krizu koja pogađa region i čitavu Evropu, a upitan može li ona da ugrozi odnose u regionu kaže da se to već događa i ne samo u regionu, već i među članicama EU.
"Situacija sa migrantima je takva da je sada veliko pitanje koliko možemo uopšte da sagledamo sve njene aspekte i posledice. Činjenica je da će, kao što se već i događa, naruštit odnose između suseda, pa i članica EU. Pitanje je gde je granica", navodi Čavara.
On je istakao da države regiona ne treba da podižu ograde niti da prebacuju odgovornost za to ko će primiti koliko migranta i propustiti ih u drugom smeru.
"Mislim da rešenje nije u sprečavanju kretanja kroz Evropu. Treba krenuti od uzroka i tamo zaustaviti kretanje migranata. Jer ako to nisu samo izbeglice ne znam na koji način oni mogu ući u neku državu bez ikakvog dokumenta i na kom temelju to traže. Problem treba sagledati svrebuhvatno - ograde nikako, pa ni prebacivanje odgovornosti sa jedne države na drugu", rekao je Čavara i dodao da međunarodna zajednica treba da napravi konferenciju o tome kako sprečiti pokretanje migracija.
Kad je reč o BiH, navodi da je teško reći koliko ona moze da se pripremi za eventulanu promenu rute i ulazak većeg broja migranata u tu zemlji, zbog, pre svega, složenih odnosa i slabe ekonomije.
"Ma kako se mi spremali ne znam koliko bismo izbeglica mogli prihvatiti", rekao je Čavara.
Upitan može li migranstka kriza da ugrozi proširenje EU, Čavara kaže da su se članice Unije već odlučile da neće žuriti sa daljim proiširenjem, ali da to istovremeno ostaje jedini realan put za zemlje Zapadnog Balkana.
"Migracije će usložiti odnose između partnera u EU, a time i otežati naše pristupanje i posvećenost evropskim procesima u državama regiona. Zato je na nama da opet pokažemo da nismo ''tamo neki Balkanci'' koji se uvek svađaju i oko najmanje sitnice i da umesto toga pokažemo spremnost da sarađujemo i da rešavamo goruće probleme ekonomske prirode u svim državam, jer stanje nigde nije sjajno", rekao je Čavara i zaključio:
"To je prvenstvno naš zadatak, a kad budemo uspeli na takav način da rešavamo probeme kod nas, mislim da ćemo postati ozbiljni partneri EU".
