Izvor: Blic, 01.Jun.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisel strahuje od uspona evrofobičara
U finalu izbora za nov saziv Evropskog parlamenta, koji se održavaju ove nedelje, raste strah da bi birači, nezadovoljni sporim rešavanjem ekonomske krize, mogli da se okrenu ekstremističkim i evroskeptičnim strankama. Na izborima bi tako mogle da profitiraju dosad marginalne partije sa širokom lepezom programa, od antiimigrantskih, evroskeptičnih, do ekstremno desnih ili levih.
Lideri dve najveće verske zajednice u Britaniji, anglikanaca i katolika, nedavno su napravili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << presedan i pozvali birače da ne glasaju za ekstremno desnu Britansku nacionalnu partiju, tvrdeći da je politika te stranke, koja je naglašeno neprijateljski raspoložena prema imigrantima, u suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima.
U Holandiji ankete pokazuju da sve veću prođu ima politika Gerta Vildersa, populistički orijentisanog lidera Slobodarske partije, koji je trn u oku muslimanima u toj zemlji zbog otvorenog propagiranja antiislamskih raspoloženja. Vilders, koji se usudio da islam uporedi sa fašizmom, a Kuran sa Hitlerovim „Majn kampfom”, zloupotrebljava sklonost Holanđana da muke izazvane krizom pripišu prilivu imigranata. On je takođe evrofobičar i obećava da će se zalagati za ukidanje Evropskog parlamenta kada u julu uđe u njega. Prognoze govore da bi Vildersova partija mogla da dobije pet od 25 mesta, koliko pripada Holandiji.
U Austriji ekstremno desničarska Slobodarska partija Hajnca-Kristijana Štrahea ima šanse da osvoji 20 odsto glasova. „Veto za pristupanje Turske i Izraela Evropskoj uniji”, poručuju predizborni plakati partije i pored činjenice da Izrael, za razliku od Turske, ne pregovara o članstvu u EU.
Češka mala fašistički orijentisana Nacionalna partija, koja nema velike šanse da uđe u Evropski parlament, pokušava da stekne nove pristalice izazivajući skandale zahtevima za „konačno rešenje pitanja Roma”. Nacističkim parolama pribegava mađarska desničarska partija Jobik, koja bi mogla da osvoji neko mesto na predstojećim evropskim izborima.
U Francuskoj je kriza dala podsticaj ekstremnoj levici. Zvezda u usponu je antikapitalistička partija trockiste Olivijea Besansenoa, kojoj prognoziraju da će dobiti oko deset odsto glasova. Sličan plasman očekuje u Nemačkoj Nova levica, bivši istočnonemački komunisti koji su se ujedinili sa prebeglim članovima zapadnonemačkih socijaldemokrata.
Analitičari ukazuju da bi ovim partijama mogao ići naruku slab odziv birača. Anketa „Evrobarometra” predviđa odziv od 34 odsto, što je preko deset odsto manje nego na izborima 2004. „Opasnost od apstinencije birača omogućiće evroskepticima i ekstremistima da uzmu u ruke našu budućnost”, upozorio je nedavno Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije.
Autor: A.G. | Foto: AFP Evropskoj uniji potrebne granice
Nikola Sarkozi i Angela Merkel, lideri Francuske i Nemačke, ocenili su u zajedničkom autorskom tekstu u francuskom listu „Žurnal di dimanš” da su Evropskoj uniji potrebne granice i da njeno neograničeno širenje nije moguće. Pred izbore za Evropski parlament 7. juna oni su takođe istakli zajedničku ambiciju da promene pravila Evrope.
„EU su potrebne granice kako bi mogla da deluje. Neograničeno širenje nije moguće”, poručili su Sarkozi i Merkelova, u aluziji na Tursku, kratko se osvrćući na pitanje proširenja.
U pokušaju da motivišu glasače, Sarkozi i Merkelova su izneli svoju viziju „jake i ujedinjene Evrope”. „Evropa mora da igra prvorazrednu ulogu u svetu, zbog čega su joj potrebne efikasne institucije. Zbog toga nam je potreban Lisabonski sporazum kako bi Evropa bila jača”, poručili su oni, dodavši da su „potrebna nova finansijska, ekonomska i socijalna pravila, u trenutku finansijske i ekonomske krize bez presedana”. „Odbijamo birokratsku Evropu koja mehanički primenjuje pravila”, naveli su lideri.
Oni su se založili za model „ekonomije odgovornog tržišta koje daje prednost preduzimaču i zaposlenom nad špekulantima, dugoročne investicije naspram brzog profita”.
