Izvor: Politika, 26.Jul.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brejvik tvrdi da je u ratu
Branilac optuženog za ubistvo 76 ljudi saopštio da je njegov klijent neuračunljiv i da ne pokazuje nikakva osećanja za žrtve i njihove porodice
Specijalno za „Politiku”
Oslo – „Moj klijent Anders Bering Brejvik je neuračunljiv”, izjavio je juče pred medijima u Oslu advokat Gajr Lipestad, branilac tridesetdvogodišnjeg Norvežanina optužen za bombaški napad na sedište vladinih institucija i masakr na ostrvu Utoja u kojima je poginulo 76 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osoba. Ceo slučaj, njegovo ponašanje pre i posle zločina, ukazuje da je Brejvik psihički nestabilna ličnost, kazao je advokat i obrazložio da pritvorenik „smatra da je u ratu i da kada si u ratu onda možeš da učiniš ono što je on uradio i da ne budeš kažnjen”.
Advokat Lipestad je rekao novinarima da je Brejvika gotovo nemoguće opisati: „On smatra da ostatak sveta ne razume njegove ideje, ali se nada da će ga shvatiti za 60 godina.”
Moj branjenik nije kao obični ljudi, nastavio je Brejvikov branilac, on se nalazi u nekom svom svetu, u oblacima. Naprosto je iznenađen što je uspeo da sprovede obe akcije. Očekivao je da će biti ubijen već posle postavljanja bombe ispred sedišta norveške vlade.
Advokat osumnjičenog Andersa Brejvika nije hteo da objasni novinarima da li će svoju odbranu bazirati na tvrdnjama da je masovni ubica potpuno duševno poremećena ličnost, ali je naveo da će to utvrditi medicinski veštaci, psihijatri. Lipestad je naglasio da je njegov štićenik potpuno hladan, nije pokazao nikakva osećanja za 76 osoba koje je ubio niti za njihovu rodbinu.
Branilac je podvukao da se i on nalazi u teškoj situaciji, da mu nije bilo lako da prihvati da brani čoveka odgovornog za najveći masakr u istoriji Norveške od kraja Drugog svetskog rata.
Čovek koji je hladnokrvno likvidirao 68 omladinaca, i podmetnutom bombom usmrtio još osmoro ljudi, tokom prekjučerašnjeg dovođenja iz policije u Palatu pravde strahovao je da će biti ubijen, prenosi njegov advokat, ističući da se Brejvikovo poimanje realnosti razlikuje od shvatanja običnih ljudi. Optuženi smatra da tortura u zatvoru postoji i da je to sasvim normalno. Takođe, spreman je da ostatak života provede u zatvoru.
Tužilac Kristijan Hatlo rekao je, prenose ovdašnji mediji, da psiholozi i psihijatri moraju ispitati da li je Anders Brejvik sposoban za istragu i suđenje, mada, kako je istakao, po nekim shvatanjima, nastupima, okrivljeni Brejvik deluje „veoma inteligentno”.
Tužilaštvo za sada tereti Brejvika za krivično delo terorizma i pokušaja urušavanja i ugrožavanja državnog poretka. Za takvo nedelo propisana je maksimalna kazna zatvora od 21 godine. Međutim, tužilaštvo razmatra mogućnost da Brejvika optuži za najteže krivično delo – zločine protiv čovečnosti.
Tužilac Kristijan Hatlo kaže da je optužba za terorizam privremena i postoje dobri izgledi da se tužilaštvo u ovom procesu pozove na pre tri godine izmenjeni 102. paragraf norveškog krivičnog zakona koji se odnosi na ratne zločine protiv civilnog stanovništva. Takozvani paragraf o ratnim zločinima obuhvata ubistva, neljudski tretman, mučenje, nanošenje teških telesnih i duševnih povreda civilnom stanovništvu. Za zločine prema stanovništvu predviđena je kazna zatvora od 30 godina.
Osumnjičeni za terorističke akcije i masovna ubistva potvrdio je preko svog advokata da je dobijao pomoć u svom ratu protiv multikulturalizma i najezde islama i to od dve ćelije njegovih organizacija, kako u Norveškoj, tako i u Evropi. Brejvik se nada da će organizacije u zapadnoj Evropi nastaviti krstaški rat, koji je on započeo, protiv „razbijanja norveške kulture i masovnog uvoza muslimana”.
U pritvoru Brejvik je priznao da je u Norveškoj jedno vreme bio aktivan u antimuslimanskoj organizaciji Norveška odbrambena liga i da je delovao pod pseudonimom Sigurd Jursalfar. Norveški mediji prenose pisanje britanske štampe, koja tvrdi da engleska policija ispituje povezanost Brejvika sa ekstremistima i sestrinske organizacije Engleska odbrambena liga, poznate po desničarskim stavovima, oštrom protivljenju naseljavanja stranaca u Engleskoj, čestim i nasilnim demonstracijama u Londonu.
Nakon učestalih i brojnih kritika da nisu ništa preduzeli u preventivnom otkrivanju namera masovnog ubice Andersa Brejvika, preko medija se oglasila i Jane Kristijansen, šef norveške tajne policije. Ona je pojasnila da je služba bezbednosti izvesno vreme imala „pod radarima” ekstremistu Brejvika, ali njegova aktivnost nije bila dovoljna da se preduzmu mere, osim povremenog nadzora.
„Brejvik je tipičan primer solo teroriste. On je usamljeni vuk koji se kretao ispred svih radara. Vodio je ekstremni, ali potpuno zakonski život”, izjavila je prva dama norveške tajne policije.
Na primedbu novinara da je Brejvik nesmetano nabavljao pištolj, pušku, da je putovao u inostranstvo i kupovao razne hemikalije i veštačko đubrivo, od kojih je kasnije napravio bombu tešku 500 kilograma i postavio je ispred vladinih zgrada u centru Oslu, Kristijansen je objasnila da su tajni agenti sve to pratili, ali da tu nije bilo ništa sumnjivo jer je Brejvik jedan od oko 60 Norvežana koji su išli u slične nabavke.
Na opasku novinara da je Brejvik javno, preko Interneta, propagirao svoje desničarske, ekstremne, nacionalističke ideje, šefica policijske službe bezbednosti kazala je da je to takođe praćeno, ali da nije postojao razlog za nekakvu uzbunu.
„Ako pratimo i budemo pratili sve koji kritikuju društvo, zar ne bi bilo previše prisluškivanja, nadzora. Mi ne želimo takvo društvo”, rekla je Jane Kristijansen, uz opasku da takvog čoveka, kakav je pre dvostrukog zločina bio Brejvik, ne bi uhapsila ni zloglasna nemačka tajna policija „Štazi”.
Radovan Pavlović
objavljeno: 27.07.2011
