Izvor: Vesti-online.com, 27.Jan.2018, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogati ne znaju za velikodušnost
Susret najmoćnijih šefova država i privrede u švajcarskom Davosu je ponovo stavio u prvi plan pitanje: Ko zaista profitira od privrednog rasta i zarada firmi - čitavo društvo ili samo malobrojni? Iako je odgovor na ovo pitanje u suštini jasan, čini se da svet još ne shvata u kojoj meri je danas bogatstvo koncentrisano na šačice ljudi.
Bogatima i superbogatima se bave razne liste i statistike u svetu, od američkog Forbsa do Evropske centralne banke, a nemački Institut >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << za ekonomska istraživanja (DIW) je ovih dana objavio još drastičnije podatke za tri evropske države: Nemačku, Francusku i Španiju.
Rezultat je taj da u Nemačkoj grupica najbogatijih poseduje koliko i polovina manje imućnog stanovništva u zemlji. I na jednoj i na drugoj strani stoji cifra od po 245 milijardi evra iz 2014. godine - s tim što jednu poseduje samo 45 ljudi, a drugu deli preko 40 miliona stanovnika Nemačke!
Za razliku od zvaničnih podataka Evropske centralne banke, neravnomerna raspodela bogatstva u Nemačkoj je u stvarnosti još ekstremnija, pokazala je ova statistika koja je daleko preciznija: Pet odsto superbogatih Nemaca poseduju 51,1 procenat, dakle više od polovine ukupnog bogatstva u zemlji, dok prema podacima ECB ova klika ima "samo" 31,5 odsto.
Istraživači DIW-a naglašavaju da su posledice ovakvog drastičnog jaza između bogatih i siromašnih u Nemačkoj manje negativne nego negde drugde. Na listama bogatih su pre svega porodice, od kojih mnoge tipični predstavnici srednjeg sloja koji važe za "kičmu nemačke privrede, koji jačaju konkurenciju sa velikim firmama, stvaraju radna mesta i brinu se za svoje radnike i region". Investicije ne pokreću kreditima, nego sopstvenim kapitalom i to sve koristi onima sa manjim zaradama.
Na drugoj strani, problematično je što ta koncentracija bogatstva nosi neminovno i koncentraciju moći i uticaja na politiku. Mnoge bogate familije imaju direktan pristup kancelarki i pokrajinskim šefovima vlada, a posledica toga je da nemački bogataši i dalje imaju ogromne privilegije kad je u pitanju porez na nasledstvo, kao i da još nema poreza za superbogate.
U poređenju sa svetskim superbogatašima, Nemci nisu poznati po velikodušnosti. Inicijativa Vorena Bafeta i Bila Gejtsa, koji su ličnim primerom pokazali da bogati treba da se odreknu najmanje polovine svog bogatstva za altruističke ciljeve, privukla je za sada samo jednog Nemca
- Hasa Platnera, suosnivača softverskog koncerna SAP, koji je pristao da donira polovinu od šest milijardi evra procenjene imovine.
Mnogi od nemačkih top milijardera su nasledili bogatstvo, kao deca Karla Albrehta, osnivača Aldija, koja su sa ukupno 22,7 milijardi evra zvanično najbogatiji Nemci.
Na drugom mestu je Georg Šefler, naslednik istoimenog automobilskog liferanta (17,3 milijarde evra), a treća je suvlasnica BMW -a Suzane Klaten kojoj pripada 17 milijardi evra.
Ovi bogataši ne drže novac u bankama, nego se njihovo bogatstvo nalazi u akcijama, fondacijama, nekretninama ili kolekcijama. Imetak se uvećava kroz dividende, pa su tako koncerni u prošloj godini isplatili vlasnicima deonica 35,3 milijarde evra ( ili 11 odsto više nego u 2016), dok su zarade, recimo, porasle za samo 2,4 odsto.
Nastavak na Vesti-online.com...
