Izvor: B92, 20.Mar.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Belgija dobija vladu
Brisel -- Belgijski kralj Albert imenovao je danas lidera flamanskih hrišćanskih demokrata Iva Leterma za novog premijera Belgije.
Leterm će predsedavati vladom sastavljenom od pet partija, pošto su flamanske i frankofone stranke okončale postizborne nesuglasice oko vlasti koje su pretile da dovedu do rapada zemlje. Koalicionu vladu čine tri frankofone stranke - socijalisti, liberali i centristi - i dve flamanske - demohrišćani i liberali.
Partija Iva Leterma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pobedila je na parlamentarnim izborima u junu, ali Leterm u dva navrata nije uspeo da sastavi koaliciju s frankofonim strankama, koje su se suprotstavile njegovim planovima da dodeli veće nadležnosti regionima, naveo je Rojters.
Leterm (47) je diplomirao prava i političke nauke, a pet godina, od 1992, radio je kao predstavnik za agrikulturu u Evropskoj komisiji. Lider parlamentarne grupe hrišćanskih demokrata postao je 2001, a 2004. i premijer Flandrije.
Po ocu je Francuz, a po majci Flamanac. Za sebe kaže da je dete iz "zapadnog ugla" Belgije, oblasti poznatoj po snažnoj podršci nezavisnosti Flandrije.
Valonce, koji govore francuski, više puta je uznemirio neobičnim gafovima.
Svojevremeno je, na primer, izjavio za list "Liberasion" da su belgijski frankofoni ili suviše lenji ili nedovoljno inteligentni da bi naučili holandski.
Sastav Letermovog kabineta neće se mnogo razlikovati od dosadašnje prelazne vlade, koja od decembra upravlja zemljom.
Najveća promena biće odlazak Gija Verhofstata, koji je bio na čelu vlade devet godina i koji i dalje uživa veliku popularnost, za razliku od Leterma.
Prema anketi dnevnika "Libr Belžik", u Leterma kao premijera nema poverenja 92 odsto Valonaca i 54 odsto Flamanaca.
Belgija je mesecima bila bez vlade pošto flamanske i valonske stranke nisu mogle da postignu dogovor, a glavni kamen spoticanja bila su lingvistička prava frankofone manjine u Flandriji i flamanski zahtev za dalji prenos ovlašćenja na regione.
Ćorsokak u koji je zapala Belgija i rastuća popularnost flamanskih nacionalističkih stranaka izazvali su nagađanja o mogućem raspadu države s više od 10 miliona stanovnika, od kojih šest miliona čine Flamanci, koji govore holandski, a 4,5 miliona Valonci, kojima je maternji jezik francuski.
