Izvor: Politika, 28.Apr.2015, 08:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Baltimor u plamenu, vojska na ulicama

Nakon što su policajci na smrt prebili mladog crnca, demonstranti su napravili haos, a lokalne snage reda pozvale gardu u pomoć

Baltimor je zbog još jednog policijskog ubistva mladog crnca pretvoren u ratnu zonu okršaja afroameričkih demonstranata, sa jedne strane, i vojske i policije, sa druge. Posle sinoćnjeg haosa sa paljenjem automobila, pljačkom prodavnica i ulaska vojske u grad, danas je uveden policijski čas. Škole i fakulteti su zatvoreni, dok Nacionalna garda patrolira >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ulicama.

Najnoviji talas nasilja, isprovociran smrću afroameričkog mladića u policijskom pritvoru, još jednom je skrenuo pažnju javnosti na brutalnost koju snage reda primenjuju nad crnom manjinom. Ovo je već drugi put u poslednjih nekoliko meseci da se vojska, koja treba da brani zemlju od stranih napada, a ne od domaćeg stanovništva, umešala u suzbijanje afroameričkih demonstracija, javlja „Njujork tajms”. U državi Merilend uvedeno je vanredno stanje.

Haos u Baltimoru, gradu sa oko 600.000 ljudi i većinskom (oko 60 odsto) crnom populacijom, nastao je posle sahrane Fredija Greja (25), kome su, po svemu sudeći, policajci polomili kičmu tokom hapšenja ili držanja u pritvoru. U javnosti se pojavio snimak na kojem se vidi da je mladić jaukao od bola još dok su ga uvlačili u službeni auto. Policija je kasnije priznala da je on već tada morao da bude odveden u bolnicu, ali da iz nekog razloga to nije učinjeno. Šestorica policajca koja su umešana u ovaj slučaj, to jest verovatno u njegovo premlaćivanje, puštena su na plaćeno odsustvo dok se ne završi istraga.

(Foto Rojters)

Čim se završilo opelo, demonstranti su zasuli policajce kamenicama, na šta su ovi odgovorili suzavcem. Povređeno je oko 15 pripadnika snaga reda, dok je 27 učesnika protesta uhapšeno. Gorele su prodavnice i apoteke, pojedinci su krali hranu i piće iz supermarketa. U grad su na kraju stigli i gardisti u bojnim vozilima.

Predsednik Barak Obama zatražio je suzdržanost od lokalnih vlasti, na šta mu je guverner Merilenda Leri Hogan obećao da neće biti prekomerne upotrebe sile, ali da „neće stajati po strani i dozvoliti da grad Baltimor preuzimaju bande”. Vlasti ističu da su se demonstrantima pridružili i članovi tri ozloglašene gradske bande. Gradonačelnica Stefani Rolings Blejk uvela je policijski čas od deset uveče do pet ujutru i poručila da je „idiotski misliti da će se život učiniti boljim tako što će se uništiti grad”. Policijski čas važio je i ranije za osobe mlađe od 17 godina.

Sukob je izbio i pored toga što je sveštenik koji je sahranio Greja pozvao građane da se smire i kazao da je paljenje i pljačkanje grada sramota i uvreda za porodicu ubijenog sugrađanina. To je ponovio i advokat porodice, koji tvrdi da su vandali skrenuli pažnju sa borbe za pravdu.

Roviti međurasni odnosi uzavreli su prošlog avgusta kada je beli policajac ubio nenaoružanog crnog tinejdžera u gradiću Ferguson posle čega je lokalne nerede smirivala Garda Misurija. Revolt je ponovo buknuo posle nekoliko meseci kada je policajac odgovoran za smrt Majkla Brauna oslobođen svih optužbi. Nije odgovarao ni njegov beli kolega koji je u Njujorku prilikom hapšenja ugušio crnog preprodavca cigareta. Tragični niz nastavio se kada je slučajni prolaznik pre nekoliko nedelja kamerom pametnog telefona ukazao na događaj iz Južne Karoline: policajac je ispalio nekoliko metaka u crnca koji je bežao.

Nijedan od četvorice nije imao oružje, nije predstavljao opasnost po snage reda ili društvo i nije bio pripadnik okorele bande. Usmrćeni su tokom hapšenja zbog dela kao što su nepropisan prelazak ulice, prodaja cigareta bez akciza i vožnja bez uključenih farova. Mnoge američke organizacije biju bitku da se u SAD zabrane sudska pogubljenja, ali pomenuti slučajevi pokazuju da zemlja očigledno ima problem i sa vansudskim pogubljenjima, primećuje Čarls Blou, kolumnista lista sa Menhetna. Ispada da ljudi plaćaju životom za dela koja ne zavređuju ni zatvorsku kaznu, zbog čega svega 26 odsto crnih ispitanika, prema istraživanju „Galupa”, smatra da snage reda ne diskriminišu njihovu manjinu.

Jedan od šestorice crnih muškaraca je ili prerano preminuo ili se nalazi u zatvoru, što doprinosi siromaštvu i disfunkcionalnosti njihovih porodica. Mnogi od ovih 1,5 miliona ljudi uhapšeni su zbog nenasilnih dela povezanih sa narkoticima, zbog čega SAD imaju najveću zatvorsku populaciju na svetu, uvećanu sedam puta u odnosu na sedamdesete. Zbog siromašnih mladića koji su izgubili posao i odali se kriminalu, stigma je bačena na širu zajednicu, pa njeni članovi ne uspevaju da pronađu radno mesto ili ispaštaju za prestupe koji se redovno opraštaju belcima. Događaji u Fergusonu i Baltimoru odvijaju se posle brutalne upotrebe sile nad crnom manjinom, ali ukazuju na mnogo dublje probleme, pre svega na siromaštvo ove populacije i diskriminaciju, koja pre ili kasnije mora da izazove pobunu. Upravo je na to pokušao da ukaže sveštenik Džamal Brajant, koji je sahranio Greja. Služeći opelo, on je kazao da se Grejovi sunarodnici suočavaju sa nedostatkom posla i obrazovanja, segregacijom i stereotipima da je svaki crni mladić „baraba, sportista ili reper”. Brajant je dodao da je Amerika podeljena na dva društva, „crno” i „belo”, pri čemu većinska zajednica ne može ni da zamisli šta se sve dešava u crnačkom getu. Sveštenik je poručio okupljenima da moraju da se bore za svoja prava i da on ne može da shvati kako neko može da ćuti o nepravdi koja mu se dešava: „Ne znam kako neko ko je crn može danas da ćuti. Posle svega, nema načina da samo sedimo ovde i ćutimo o nepravdi.”

Jelena Stevanović

Nastavak na Politika...

Studio B: Posle nemira u Baltimoru, veliki požar

Radio 021: U Baltimoru uvedeno vanredno stanje