Izvor: Vesti-online.com, 11.Avg.2015, 04:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkanu azilanti i pomoć

Predsednik Savezne kancelarije za migracije i izbeglice (BAMF) Manfred Šmit izjavio je da će Nemačka proterati 94.000 ljudi s Balkana koji traže azil i zabraniti im ponovni ulazak u zemlju. Šef nemačke Socijaldemokratske partije (SPD) Zigmar Gabrijel smatra neprihvatanje izbeglica nehumanim, a premijer nemačke pokrajine Tiringija Bodo Ramelov poziva na ekonomsku pomoć balkanskim državama kako bi se migracija obuzdala.

Manfred Šmit kaže da trenutno ima 94.000 zahteva za >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << azilom sa Balkana. Od toga samo 01 do 0,2 odsto imaju opravdani razlog.

- Ostali će uz odluku o odbijanju azila dobiti i zabranu boravka i ponovnog dolaska, jer ima porodica koje su po četvrti put u Nemačkoj. Oni će biti deportovani po ubrzanom postupku i neće moći ponovo da uđu u Nemačku pet godina - istakao je Šmit.

Nemačka vlada je prošle godine svrstala Srbiju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu u "zemlje sigurnog porekla", čime je priznato da u njihovim matičnim državama nema progona. Nemački mediji podsećaju da se trenutno isti problem ponavlja sa Kosovom.

Šmit objašnjava da je u osnovi ovih mera reforma nemačkog zakona o boravku i da je samo dobro integrisanim i onima koji imaju dozvolu boravka dopušteno da ostanu.

Šef nemačke Socijaldemokratske partije Zigmar Gabrijel smatra sramotnim to što neke države EU ne prihvataju izbeglice, dok su druge preplavljene azilantima, poput Nemačke, Švedske i Austrije.

- Evropa se na pitanju izbeglica izlaže opasnosti da izgubi humanost. Deo država-članica posmatra Evropu nekom vrstom zajednice u kojoj se ostvaruje dobit. Oni smatraju da u EU treba da učestvuje samo država koja ima novca. Ko tako postupa i razmišlja razoriće Evropu - upozorio je Gabrijel.

On je istovremeno ukazao da se ne sme potceniti opasnost od eskalacije socijalnih konflikata zbog stalnog porasta broja izbeglica. Gabrijel je ukazao da će se to desiti kada stanarine za nemačke porodice poskupe, a sportske hale budu uzete školama radi smeštaja azilanata ili mnogi nezaposleni steknu utisak da se za izbeglice više čini nego za njih. Šef socijaldemokrata upozorava da bi to mogli da iskoriste radikalni desničari. Stoga je ponovio zahtev za donošenjem zakona o doseljavanju, čime bi stručna radna snaga sa Zapadnog Balkana dobila legalni put za dolazak u Nemačku.

Debati o izbeglicama pridružio se i premijer nemačke pokrajine Tiringija Bodo Ramelov. Balkanske države bi po mišljenju tog levičara ubuduće trebalo da dobijaju novac namenjen razvoju trećih zemalja.

On misli da bi Nemačka sa državama bivše Jugoslavije koje nisu u EU, kao i sa Albanijom, trebalo da sklopi sporazum o razvojnoj pomoći. Ovi ugovori, kaže Ramelov, obuhvatili bi pored ekonomskih perspektiva za razvoj i obrazovanje mladih ljudi, i ujedno regulisanu radnu migraciju.

- Evropa ne može sebi da dozvoli da ima siromašne države na svojim granicama. Tim zemljama je, takođe, potreban prosperitet i evropska perspektiva - rekao je premijer Tiringije.

"Frankfurter algemajne cajtung" navodi da su izbeglice postale izvor zarade za desetine nemačkih vlasnika malih hotela i gostioničara u celoj zemlji. Procenjuje se da oko 5,6 milijardi evra košta smeštaj i snabdevanje za očekivanih 450.000 izbeglica u ovoj godini.

Četvoročlana azilantska porodica dobija po pravilu oko 1.100 evra mesečno. Od tog novca ne moraju da plaćaju stanarinu, pa postoji predlog da se svim odraslim azilantima ukine mesečni džeparac od 143 evra. Problem je što zakon ne dozvoljava da se to pravilo primeni samo na određene grupe azilanata.

* Nemačka vraća 94.000 azilanata na Balkan

* Nemačka: Radne vize migrantima neće pomoći

* Azilantima pečat zabrane povratka

* Migranti šansa za preporod Srbije?

Nastavak na Vesti-online.com...