Izvor: Politika, 03.Jun.2011, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bakterija posvađala političare

Finansijske posledice aktuelne zaraze po privrede evropskih zemalja izazvale nesuglasice među evropskim liderima

Širenje smrtonosne stomačne zaraze Evropom ne jenjava ni posle dve nedelje. U Nemačkoj su registrovana dva nova smrtna slučaja, tako da je broj umrlih porastao na osamnaest. Zvanično, broj zaraženih se procenjuje na više od 2.000 osoba, a mogao bi već danas da bude korigovan. Nadležni očekuju da će broj obolelih ovog vikenda porasti na više od tri hiljade.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
U još deset evropskih zemalja pojavili su se slučajevi zaraze novootkrivenom, izvesno i novonastalom, vrstom bakterije ešerihija koli. Premda se pretpostavlja da su se pacijenti zarazili u Nemačkoj (odakle su došli neposredno pred izbijanje oboljenja), nadležni u deset zemalja su uznemireni. Postavljaju se dva pitanja – kako lokalizovati zarazu i mogu li zaraženi u fazi inkubacije da prošire zarazu u svojoj životnoj sredini.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), postoji u najmanju ruku teoretska opasnost izbijanja zaraze svugde gde ima zaraženih, bez obzira na preduzete mere izolacije. Mora se pretpostaviti da su inficirane osobe u periodu inkubacije bile „mobilni rasadnici” novih kolonija bakterija.

Takva opasnost, dakle, postoji Švedskoj, gde je registrovano 28 zaraženih, ali i prvi smrtni slučaj izvan Nemačke – preminula je pedesetogodišnja pacijentkinja koja je zatražila lekarsku pomoć po povratku iz Hamburga. U Danskoj je sedam osoba pod lekarskim nadzorom, šest u Francuskoj, četiri u Holandiji, sedmoro u Velikoj Britaniji, dvoje u Austriji i dvoje u Švajcarskoj. Po jedan oboleli leči se u Španiji i u Norveškoj, a u međuvremenu je otkriven i jedan oboleli u SAD, koji je došao iz Nemačke.

Mikrobiolozi, bakteriolozi i lekari, u međuvremenu, vode žestoku bitku protiv izazivača epidemije odnosno i protiv same bolesti. Sumnja se, međutim, u brzo okončanje te borbe – najnovija saznanja o poreklu bakterije, o njenoj genetskoj građi i zaključci o (pre)usmeravanju terapija neće tako brzo biti preneseni u praksu.

Posle brojnih nagađanja u minule dve nedelje šta je uzročnik a šta izvor zaraze, u ovom trenutku se stručne analize usredsređuju na opis dejstva novootkrivene vrste bakterije ešerihija koli. Reč je o takozvanoj himeri, ili, kako se u žargonu kaže, o evroazijskom mešancu. Pouzdano se zna da je reč o novoj bakteriji, nastaloj ukrštanjem bakterija tipa EHEC rasprostranjenog u Evropi i podvrste EAEC, prisutne na Dalekom istoku.

Stručnjaci se slažu da je novonastala bakterija izuzetno otporna na sve poznate vrste terapije i da pri dodiru sa po nju opasnim supstancama munjevitom brzinom mutira – postaje imuna. U svim drugim tačkama eksperti su podeljeni na one koji veruju da je reč o „igri prirode” i onim drugima koji smatraju da je nova bakterija nastala u nekom laboratorijskom eksperimentu. Uočljivo je, pri tome, da čak i suzdržani stručnjaci izbegavaju reč „himera”. U nastupima u javnosti govore o klonu, što ostavlja širok prostor za tumačenja, dozvoljava zaključak da je o veštački uzgajanom virusu reč.

Žestoka bitka zbog (postojanja nove bakterije) povedena je i na političkoj sceni: posledice aktuelne zaraze po privrede pogođenih evropskih zemalja zavadile su političare širom Evrope.

U toku je sučeljavanje Moskve i Brisela oko zabrane uvoza i distribucije povrća iz EU u Rusiju. Evropljani su uzvratili oštrim replikama, zaboravljajući, pri tome, da odgovarajuće evropske regulative nalažu iste, ili još oštrije mere embarga usmerenih na zemlje u kojima se pojavi i najmanji (pred)znak kontaminacije prehrambenih artikala namenjenih izvozu.

Između Španije i Nemačke izbila je oštra rasprava oko nadoknade štete Španiji za nepravednu optužbu da su španski krastavci izvor zaraze. O zategnutosti odnosa svedoči i višečasovni telefonski razgovor koji je nemačka kancelarka Angela Merkel juče vodila sa španskim premijerom Hose Luisom Rodrigesom Sapaterom.

Zvanično, Merkelova je pokazala razumevanje za aktuelne brige španskih uzgajivača povrća. Nezvanično, čelična Angela je zapretila Sapateru da bi njegovo insistiranje na odšteti moglo ozbiljno da ugrozi buduće odnose dve zemlje.

Analitičari definišu drugačiji povod španskom zahtevu. Tražeći odštetu od Berlina, Madrid, u stvari, preusmerava vodu na vodenice „drugorazrednih” poljoprivrednih proizvođača u EU. Njima nauštrb, favorizuju se poljoprivrede država osnivača EU – Nemačke, Holandije, Francuske i Italije.

Miloš Kazimirović

objavljeno: 04.06.2011

Nastavak na Politika...