Izvor: Vostok.rs, 19.Mar.2013, 19:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arktička alijansa: nezaposlenima ulaz zabranjen
19.03.2013. -
Arktičke države su indirektno potvrdile da ne nameravaju da puštaju nove članove u svoj klub. Na Arktiku nema šta da se radi, svi prirodni resursi su pronađeni u izuzetnim ekonomskim zonama ovih zemalja, faktički jednoglasno su konstatovali predtavnici Arktičke petorke u toku međunarodne konferencije u Oslu.
Sudar interesa arktičkih i svih ostalih država, trka za arktičkim resursima i uvećanje napetosti u Ledenom okeanu je mit koji treba da bude raskrinkan. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Takva je suština izjave ruskog predsednika u Arktičkom savetu Antona Vasiljeva i njegovog norveškog kolege Turgejra Larsena za vreme Arktičkog samita nedavno održanog u Oslu.
Navedeni zaključci nisu ništa drugo do diplomatska igra. 2009. godine Geološka služba SAD ocenila je samo pretpostavljene rezerve arktičke nafte na 13% svetskih obima, i broj pretendenata na polarna bogatstva se uvećao za klasu. Između ostalog aktivno interesovanje za ovu prirodnu riznicu od strane različitih država počelo je da se ispoljava još ranije.
Do početka 2000-ih rusko prisustvo na severnim širinama skoro da se nije osećalo, seća se ekspert Arktičkog i Antarktičkog naučno-istraživačkog instituta Vladimir Sokolov. U tom periodu na Arktik su počele da stižu ekspedicije iz mnogih zemalja sveta, sa ciljem istraživanja resursne baze regiona, istakao je on u intervjuu za Glas Rusije.
- Ova situacija počela je kardinalno da se menja od 2003. godine, kada je bila obnovljena delatnost ploveće stanice Severni pol. Nekoliko ekspedicija naučno-istraživačkih brodova Arktičkog instituta u severnim širinama, dostizanje Severnog pola na naučno-istraživačkom brodu Akademik Fjodorov 2005. godine izazvalo je velike emocije na međunarodnom nivou.
na Arktiku nema šta da se radi. 95-97% resursa koji su tamo pronađeni nalazi se u izuzetnim zonama arktičkih zemalja, podvukao je za vreme Arktičkog samita predstavnik RF Anton Vasiljev i niko od ruskih Zapolarnih suseda nije negodovao. Istovremeno Kina, Južna Koreja i Japan sve upornije insistiraju na svom uključivanju u sastav Arktičkog saveta s pravom stalnih članova. Zahtevima ovih zemalja da se Arktik proglasi međunarodnom zonom bez granica pridružila se Indija.
U kontekstu sve većeg gravitiranja evrospkih zemalja i Kine ka Severnom polu, sa njihove strane sve češće se izražavaju sumnje na račun arktičkih država o prećutnom formiranju svojevrsne Arktičke alijanse. U izvesnoj meri takva alijansa već postoji, primetio je u intervjuu za Glas Rusije ekspert za pomorsko pravo Instituta za državu u pravo Vasilij Guculjak.
- Svaka od pet arktičkih država praktično ima prava u određenom sektoru, čiji je vrh Severni pol i čija su osnova obale odgovarajućih država. Uporedo sa tim treba uzimati u obzir da se pravni režim čak u tom sektoru reguliše isključivo normama međunarodnog pomorskog prava. Druga je stvar ako treće zemlje ispolje interesovanje za regione Arktika koji se nalaze van granicama pravne kompetencije ovih 5 arktičkih država, jasno je da ovde verovatno treba udružiti napore ovih 5 arktičkih država. Nemoguće je ostvariti neke projekte na Arktiku bez poštovanja interesa tih 5 država.
Očigledno da su kratkoročna i srednjoročna prespektiva Arktika sasvim određene. Na samitu u Oslu ambasador za specijalne misije ruskog MSP anton Vasiljev je podvukao da se budućnost Arktika bazira na širokoj međunarodnoj saradnji i jakom Arktičkom savetu. Rečeno je sažeto i razumljivo.
Nikita Sorokin,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
