Izvor: Blic, 28.Maj.2008, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Amnesti" traži ukidanje Gvatanama

Organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel je u svom ovogodišnjem izveštaju pozvala SAD i budućeg američkog predsednika da „povrati moralni autoritet” zemlje i da zatvori zatvor u Gvantanamu, zabrani svako pribegavanje torturi i prestane da podržava autoritarne režime.



Organizacija je ukazala na to da administracija predsednika Džordža Buša ima „tužan bilans” u poštovanju ljudskih prava, ističući da SAD i dalje smatraju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << simulacija davljenja prilikom saslušanja ne spada u torturu, nastavljaju ispitivanja u tajnim zatvorima CIA, i dalje drže stotine zatvorenika u vojnoj bazi u Gvantanamu na Kubi, u Bagramu u Avganistanu i u Iraku.

Izveštaj se takođe osvrće na čvrstu podršku koju je Vašington pružao pakistanskom predsedniku Pervezu Mušarafu, u isto vreme dok je on hapsio hiljade advokata i novinara i boraca za ljudska prava, ocenjujući da su pozivi američke administracije na „demokratiju i slobodu” prazni.

Amnesti, organizacija za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u Londonu, vidi nadu da američki stav može da se promeni dolaskom novog predsednika, koji se bira u novembru ove godine.

Uskraćena prava širom sveta

Ove godine obeležava se šezdeseta godišnjica usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Bio je to, po rečima tadašnjeg predsednika Komisije UN za ljudska prava Elenor Ruzvelt, početak nove ere u ljudskoj istoriji. Šest decenija kasnije, proklamovani, plemeniti ideali nisu ostvareni, tvrdi organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel.

Kako prenosi BBC na srpskom, upravo objavljenom izveštaju, Amnesti ocenjuje da su nepravda, nejednakost i nekažnjivost obeležja savremenog sveta i da su žitelji 81 zemlje i dalje žrtve zlostavljanja i maltretiranja, dok im je u najmanje 77 zemalja uskraćena sloboda govora.

BBC je stoga upitao bivšeg visokog komesara UN za ljudska prava Meri Robinson da li je deklaracija usvojena 1948, tri godine posle strahota Drugog svetskog rata, zaista univerzalna.

"Mislim da je univerzalna deklaracija jedinstvena po tome što sadrži skup zajedničkih vrednosti koje je vremenom svet usvojio. Ne postoji zemlja koja tu deklaraciju nije bar verbalno prihvatila. Naravno, njena primena je nešto drugo. Pruža nam se prilika da u godini u kojoj obeležavamo šezdeseti rodjendan te važne povelje, rešimo neke probleme na polju poštovanja ljduskih prava, nastale posle strašnih napada na Njujork i Vašington. Pred nama su teški izazovi, s kojima se možemo nositi samo ako budemo poštovali zajedničke vrednosti iz univerzalne deklaracije. U tom slučaju svet će biti bezbedniji, biće dovoljno hrane za sve, a deci će biti omogućeno obrazovanj", rekla je za BBC Meri Robinson.

Poznati britanski pravnik, stručnjak za ljudska prava, Filip Sends priznaje da svi principi univerzalne deklaracije nisu ostvareni, ali odbacuje ocenu da je taj dokument ostao mrtvo slovo na papiru.

"Univerzalna deklaracija bila je izuzetno vizionarski instrument. Preuzela je ideje iz ustava Francuske i SAD da svako ljudsko biće ima osnovna prava koja se ni u kakvim okolnostima ne smeju kršiti. U međuvremenu, ti principi su razrađivani regionalnim instrumentima, kao i instrumentima koji se tiču zaštite dece, diskriminacije, mučenja, humanitarnog prava u ratnim uslovima i tako dalje".

Nastavak na Blic...