Izvor: NoviMagazin.rs, 07.Okt.2020, 10:46
Ambiciozni zeleni planovi Velike Britanije
Britanski premijer Boris Džonson najavio je planove da se do kraja decenije sva struja potrebna za domaćinstva u Velikoj Britaniji proizvodi vetroturbinama na moru u okviru ambicioznog cilja da se do 2050. na nulu smanji emisije gasova s efektom staklene bašte.
Istovremeno, plan bi trebalo da pokaže da britanska vlada ima program za nova radna mesta i oživljavanje privrede zemlje posle ekonomske krize izazvane pandemijom COVID-19, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << svetskih medija.
Džonson je u utorak najavio ulaganje od 160 miliona funti (176 miliona evra) u luke i fabrike, obećavajući da će morski vetrovi proizvoditi dovoljno električne energije za napajanje svakog domaćinstva za deset godina, piše Tajms.
Obećavajući da će od Velike Britanije napraviti "Saudijsku Arabiju vetra", Džonson je na konferenciji njegove Konzervativne partije obećao unapređenje postrojenja duž istočne obale Engleske, kao i Škotske i Velsa kako bi se osiguralo da se sledeća generacija vetroturbina pravi u Velikoj Britaniji.
Velika Britanija sada proizvodi 10 gigavata turbinama na moru s ciljem da do 2030. proizvodi 40 gigavata, ukazuje Tajms i dodaje da analitičari sugerišu da će za ostvarenje tog cilja biti potrebno 50 milijardi funti (55 milijardi evra) kapitalnih investicija, kao i proizvodnja jedne turbine svakog radnog dana u narednih deset godina.
Dauning strit je saopštio da će 160 miliona funti stvoriti oko 2.000 radnih mesta u građevini i omogućiti sektoru energije vetra da do 2030. direktno i indirektno podržava do 60.000 radnih mesta u lukama, fabrikama i lancima snabdevanja.
Tajms ukazuje da Džonson planira da iskoristi mogućnost veće državne pomoći posle Bregzita za podsticanje zelene industrije u obalskim i postindustrijskim gradovima, od koji su mnogi prošle godine prvi put glasali za konzervativce.
Džonson je podržao ulaganja u plan za "zelenu industrijsku revoluciju" kao lek za britansku privredu posle pada izazvanog pandemijom COVID-19, piše Blumberg.
Britanski premijer, ističe Blumberg, traži način za obnovu privrede zemlje razorene korona virusom i da reši problem rasta nezaposlenosti koji se očekuje posle završetka vladine podrške očuvanju radnih mesta krajem ovog meseca.
Velika Britanija ima za cilj da na nulu smanji emisije gasova s efektom staklene bašte do 2050. godine i najavljene mere bi trebalo da podstaknu investicije potrebne za ispunjenje tog cilja.
Džonson priprema paket zelenih energetskih politika kako bi pomogao Velikoj Britaniji da ispuni svoje ambiciozne klimatske ciljeve – pored povećanja broja vetroparkova na moru ti planovi uključuju vodonično gorivo, hvatanje i skladištenje ugljenika i najavljenu zabranu prodaje novih benzinskih i dizel automobila, piše Fajnenšl tajms.
Očekuje se da će britanski premijer predstaviti inicijative vredne više milijardi funti krajem oktobra, kada završava pomoć za očuvanje radnih mesta, u pokušaju da pokaže da vlada ima dugoročni ekonomski plan posle pandemije COVID-19.
Energetski beli papir, koji bi mogao doći već ovog meseca, trebalo bi, prema navodima lista, da investitorima pruži više jasnoće o planovima za povećanje proizvodnje električne energije s niskim emisijama ugljenika, nadoknađujući postupno ukidanje termoelektrana.
Među Džonsonovim prioritetima su fokus na kamione, vozove i avione na vodonik, kao i hvatanje i skladištenje ugljenika, dodaje Fajnenšl tajms. Tehnologija kojom se ugljen-dioksida od fosilnih goriva skladišti pod zemljom, i ranije je bila u planovima britanske vlade, ali s promenama stavova o finansiranju.
Prošle nedelje Džonson je rekao da Velika Britanija želi da bude lider u hvatanju i skladištenju ugljenika, ističući da je ranije sumnjao da je ta tehnologija jedva moguća, ali da je sada njen "propovednik".
Ostale teme koje se razmatraju za Džonsonov paket, prema pisanju britanskog lista, uključuju: sintetičko gorivo dobijeno ekstrakcijom ugljen-dioksida iz atmosfere i kombinovanjem s vodonikom proizvedenim iz obnovljive energije, energetski efikasno stanovanje i razvoj "pametnih gradova" koji efikasnije koriste energiju.
Zvaničnici britanske vlade su nagovestili da će planovi za pozajmljivanje 100 milijardi funti za kapitalnih ulaganja u narednih pet godina verovatno biti označeni kao "paket za rast čiste energije i infrastrukture".
Fajnenšel tajms ističe da je Džonson svestan da su oči sveta uprte u Veliku Britaniju, jer treba da predsedava sledećom rundom pregovora UN o klimi, nazvanim COP26, koji su s novembra pomereni na sledeću godinu zbog pandemije, a takođe će biti domaćin onlajn skupa 12. decembra povodom pet godina od Pariskog klimatskog sporazuma.
Napredak u energiji vetra je značajan, ali ga ne treba precenjivati, ocenjuje BBC, ukazujući da je Džonson obećao dovoljno struje od vetra za sve domove u Velikoj Britaniji, ali to čini samo trećinu potrebe za električnom energijom, pošto se ostalo troši u kancelarijama i fabrikama.
Dug je put do potpune dekarbonizacije privrede, zaključuje britanski servis.
Uspon britanske industrije turbina na moru kojim se gigantske turbine prostiru duž obale predstavlja jednu od najvećih industrijskih priča o uspehu od otkrića nafte u Severnom moru, ocenjuje Gardijan, navodeći da se mnogi iz naftne industrije okreću ka obnovljivoj energiji kako bi unapredili svoju karijeru i bili deo nečega većeg.
U poslednjih pet godina britanska industrija vetra je od kocke s velikim ulozima postala industrijski trijumf, ističe britanski list i ukazuje i da su drugi sektori obnovljive energije potkopali višedecenijske dogme energetske industrije.
Velika Britanija je i dalje najveće tržište za vetroturbine na moru, krajem s kombinovanim operativnim kapacitetom od 9,7 gigavati. Slede Nemačka sa 7,5 gigavati i Kina sa 6,8 gigavati. Očekuje se da će do kraja decenije, Kina izbiti na prvo mesto s više od petine svetskih vetroturbina na moru s 52 gigavata, u odnosu na britanskih 40,3 gigavata.
