Izvor: Blic, 20.Sep.2015, 18:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volela bih da znam čije srce kuca u meni
Ne znam čije srca kuca u meni, a volela bih, jer nečija humanost mi je spasla život, kaže Sandra Svorcan (25) iz Subotice.
Petnaest meseci od transplantacije u AKH klinici u Beču hrabra devojka se oseća odlično.
Zahvalna je svima koji su je podržavali u danima neizvesnosti zbog urođene bolesti srca za koju je jedini lek bila transplantacija od 120.000 evra.
- Roditelji i sestra Neda su bili stalno uz mene, a ljudi iz cele zemlje organizovali su humanitarne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koncerte, sportske turnire, uplaćivali mi novac, slali poruke da izdržim. To je neprocenjivo - kaže Sandra.
Prvo što je pomislila kada se probudila iz anestezije bilo je „Bože, živa sam!“
- Moje novo srce je počelo da kuca, ali su pluća otkazala, prestale su funkcije bubrega i usledile su infekcije. Bila sam priključena na aparate i u postelji sam provela i 24. rođendan. Najteže je bilo izdržati psihički, daleko od svih - kaže Sandra.
Sandra je ove godine slavila dva rođendana, prvi 28. juna, kada je operisana, a zatim i pravi, 17. avgusta.
- Drugačije gledam na život, uživam u svakom danu. Značaj donora je veliki i neka se i kod nas to zna - kaže Sandra.
Pogledaj vesti o: Subotica
