Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Mar.2012, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjinski zakoni dobri, ali se često ne primenjuju
SUBOTICA -
Pravni standardi zaštite identiteta manjinskih zajednica u Srbiji, a naročito u Vojvodini, ispunjavaju evropske standarde, međutim ono što predstavlja problem jeste sprovođenje zakona u praksi, rekao je Tanjugu predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine (MNS) u Srbiji dr Tamaš Korhec.
Korhec ističe da Srbija, kada se radi o zaštiti prava manjina, nema čega da se stidi u odnosu na susedne zemlje, jer su manjinama priznata i kolektivna >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prava i pravo na kulturnu autonomiju i samoupravu, ali se, kako je objasnio, ta prava često ne poštuju.
"Mislim da u Srbiji nema dovoljno administrativnih kapaciteta za sprovođenje zakona, a ponekad za to nedostaje i političke volje. Naša politička elita često prihvata ispunjenje velikih standarda, ali nema potpune namere da to do kraja i dosledno sprovodi", smatra Korhec.
On je ocenio da je situacija u Vojvodini povoljnija nego u drugim delovima Srbije, pre svega zbog činjenice da vladavina prava i dobra administracija u Pokrajini imaju bolju tradiciju.
"To se odslikava i na položaj nacionalnih manjina u Vojvodini i možemo biti ponosni što prednjačimo na tom planu", kaže predsednik MNS-a.
Bunjevcima je Srbija matična zemlja
Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca (SBB) i član Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine Mirko Bajić rekao je da je Srbija je proteklih godina značajno napredovala u ostvarivanju prava manjina ali da je, prema njegovom mišljenju, bunjevačka nacionalna manjina ipak u zaostatku u odnosu na druge manjine.
U primeni zakona se ne nailazi na razumevanje, pre svega u lokalnim sredinama , kao što je Subotica gde živi najviše Bunjevaca, rekao je Bajić, ukazujući da treba unaprediti položaj obrazovanja i informisanja, dok su kultura i upotreba jezika već na uzlaznoj liniji.
"I dalje se međutim osporava pravo na standardizaciju jezika, i to ne od strane države, već od strane drugih nacionalnih manjina", ističe Bajić u izjavi za Tanjug.
Bunjevcima je Srbija matična zemlja, ali im se od strane hrvatske nacionalne manjine osporava pravo na samosvojnost i legitimitet kao samostalne nacionalne zajednice, rekao je Bajić, dodajući da Bunjevci ostvarivanje svojih prava temelje na evropskim standardima i zato očekuje da će na tom polju doći do poboljšanja.
Po njegovom mišljenju brojčano veće nacionalne manjine lakše ostvaruju svoja prava, što je, kako objašnjava vezano za politički uticaj.
"Brojčano male manjine nemaju potrebnu snagu da se samostalno izbore za svoja prava, pa se sve svodi na to da li će nas neko politički zastupati. Očekujemo da će se to u budućnosti promeniti, jer pravo manjine ne zavisi od njenog brojčanog stanja, već od standarda koji su regulisani zakonima i Ustavom", kaže predsednik SBB-a.
Ni jedan udžbenik na hrvatskom
Direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, Tomislav Žigmanov smatra da su Ustav i manjinski zakoni u Srbiji usaglašeni sa međunarodnim standardima, ali ne i sa drugim zakonima u zemlji, koji regulišu, za nacionalne manjine najznačajnije oblasti društvenog života, a to su obrazovanje, kultura, informisanje, upotreba jezika i srazmerna zastupljenost u državnim organima.
"I pored toga što već deset godina postoji obrazovanje na hrvatskom jeziku, u Srbiji nije štampan ni jedan udžbenik koji bi koristila deca koja pohađaju nastavu na tom jeziku", rekao je Žigmanov.
Kada je u pitanju informisanje mogu da navedem primer nedeljnika "Hrvatska riječ", koji dobija manje sredstava od listova drugih manjina, koje ih imaju, rekao je on. Dodao je da od oko 40 kulturnih ustanova vojvođanskih Hrvata samo jedna trećina ima rešen problem prostorija, a i tu su u pitanju manja finansijska sredstva, u odnosu na druge manjine.
Prema popisu iz 2002. godine u Srbiji živi 0,98 odsto građana hrvatske nacionalnosti, kaže Žigmanov za Tanjug, dodajući da se, ukoliko se uporedi položaj Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, radi o dve različite situacije.
"Srpsko pitanje u Hrvatskoj ima najveću političku težinu. Srbi tamo imaju tri zagarantovana mesta u Saboru, sprovode se akcioni planovi kako bi srpska manjina dostigla srazmeran broj predstavnika u državnim organima i organima lokalne samouprave. Finansijska podrška od strane matične zemlje je znatno veća od one koju dobijaju Hrvati u Srbiji, ali se tamošnja manjina i dalje suočava sa diskriminativnim odnosnom", objašnjava Žigmanov.
Upoređivanje položaja manjina - nezahvalan posao
Upoređivati položaj manjina u Srbiji sa situacijom u susednim zemljama je nezahvalan posao, smatraju sagovornici Tanjuga.
"Svako upoređivanje je veštačko i nepotrebno, jer ako posmatramo položaj Srba u Mađarskoj i Mađara u Srbiji, radi se o potpuno različitim brojkama. Mađarska zajednica u Vojvodini je sto puta veća od srpske zajednice u Mađarskoj", objašnjava Korhec, dodajući međutim da su principi slični.
"U Mađarskoj je ustavno-pravni okvir, kada je reč o srpskoj manjini, povoljan, ali i tamo ima problema sa doslednim sprovođenjem propisa i finansiranjem manjinskih institucija", kaže Korhec, i dodaje da u srpsko-mađarskim odnosima položaj manjina, u recipročnom smislu ne predstavlja problem koji bi ugrožavao dobre susedske odnose.
Kada su Bunjevci u pitanju, u okolnim zemljama postoje ozbiljni problemi, kaže Mirko Bajić, a kao primer navodi Hrvatsku gde, kako objašnjava ne postoji mogućnost da se neko izjasni kao Bunjevac.
On, međutim, očekuje da će se situacija u okruženju promeniti kada Bunjevci ostvare svoja puna prava u Srbiji.
Sagovornici Tanjuga smatraju da će se približavanjem Srbije Evropskoj uniji osnažiti mehanizmi za kontrolu sprovođenja manjinskih prava, ali će doslednija primena zakona, kažu biće dobra za sve pa tako i za manjinske zajednice u Srbiji.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
