Izvor: Politika, 15.Jun.2012, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupole padobrana ponovo na nebu
U Aero-klubu „Ivan Sarić“, nakon duge pauze, ponovo je oživljeno iskakanje sa novim polaznicima
Subotica – Na nebu iznad Subotice, nakon dugog vremena, pojavile su se šarene kupole padobrana. Tokom dva junska vikenda padobranci su podsetili na vreme kada su svake subote iznad okolnih salaša u grozdovima iskakali iz aviona.
– Evo, dogovaramo se da li ćemo skakati i narednog vikenda – kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nam Bojan Burger, iskusni padobranac koji je zajedno sa Milanom Radonjićem zaslužan za obnavljanje padobranstva na aerodromu Bikovo, pored Subotice.
– Prošlog leta smo došli u situaciju da u Subotici ne možemo da sakupimo ekipu od nekoliko padobranaca, već moramo da ih „pozajmljujemo“ iz drugih sredina za takmičenje. Nije bilo skakača, a nekada samo važili za jedan od najvećih civilnih centara po obuci i masovnosti padobranaca. Tada smo rešili da ponovo pokrenemo kurs za obuku i, evo, od prošlog avgusta stvorila se grupa od 40 padobranaca koji skaču – priča nam Burger.
Kupola padobrana Bojana Burgera, tada sedamnaestogodišnjeg mladića, prvi put se otvorila 1990. godine. Želja mu je bila da upiše vazduhoplovnu akademiju i nadao se da će poznavanje padobranstva biti plus na prijemnom. Sticajem okolnosti, do akademije nikada nije stigao, ali je ostao hobi za ceo život.
– Nekada je sve bilo drugačije organizovano, vojska je davala avion za padobrance, padobrane i gorivo. Pred prvi skok bio je obavezan boravak u kampu, jer je po tadašnjim pravilima padobranac-početnik sve vreme morao biti na oku svom instruktoru. Te 1990. godine Subotica je određena za regionalni centar za polaganje, pa se ovde sakupilo više od 100 padobranaca. Svako je imao pravo na 10 skokova, a svaki aero-klub bi od polaznika odabrao pet najboljih koji su ostajali u članstvu, dok bi se ostalima zahvalili. Te prve godine imao sam 49 skokova – priseća se naš sagovornik.
Od tada neprestano je u vazduhu, osim kaže od 2003. do 2005. kada je imao važnije obaveze – rađala su mu se deca. Objašnjava nam da je subotički aerodrom na Bikovu jedan od najboljih u svojoj kategoriji jer ima stazu dugu 1.200 metara i široku čak 200 metara, što joj omogućuje da veliki broj malih letelica sleće i poleće u isto vreme. Doduše, treba je obnoviti pa se nadaju da će je ove godine srediti u dužini i širini od bar 30 metara. Subotičani već dugo nemaju avion za padobrance, a nekada su ga pozajmljivali od kolega iz Sombora, Zrenjanina ili Kikinde, koje su zauzvrat obučavali njihovi instruktori.
– Poslednji put iznajmili smo jedan privatan avion, a vlasniku se atmosfera na aerodromu toliko dopala da nam ga je ostavio i za naredne vikende da skačemo – kaže Burger.
Padobranstvo je skup sport, svaki skok košta između 10 i 15 evra, problem je naći i padobrane koji staju bar 5.000 evra. Avio-klub „Ivan Sarić“ na Bikovu nekada je imao svoje padobrane, koje je pravio „Kluz“, ali je nedavno fabrika izdala saopštenje da sve padobrane starije od 20 godina rashoduju. Ovi iz kluba svi su pravljeni 1988. godine. I pored svih napora da se održi ova sportska disciplina, Bojan kaže da padobranstvo zamire. Polaznici kursa su stari između 25 i 33 godine i od njih se ne može očekivati da postanu kvalitetni takmičari, već samo rekreativci. Burger se u ranoj mladosti opredelio za skakanje na cilj, i kao nekadašnji juniorski prvak države, sa ekipom seniora uvek osvaja prva tri mesta na takmičenjima.
– Na takmičenjima su neprikosnovene vojne ili ekipe nekih specijalnih jedinica policije koje se time bave iz prestiža. Ali i mi se dobro držimo, iako oni za godinu dana skoče i 300 puta, dok sam ja za 23 godine padobranstva sakupio 800 skokova – kaže Burger.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 16.06.2012
.jpg)
