Izvor: RTS, 13.Jun.2011, 18:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprečno o stambenim kreditima
Guverner NBS Dejan Šoškić smatra da je mera centralne banke o podizanju stope učešća za stambene kredite, ispravna. Međutim, u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja strahuju da će to pogoršati situaciju u građevinskom sektoru.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da povećanje učešća građana, sa 10 na 20 odsto, za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stambene kredite neće negativno uticati na tu vrstu kreditiranja i stambenu izgradnju u Srbiji i u skladu sa nastojanjima NBS da bude održana stabilnost finansijskog sektora.
Šoškić je, na konferenciji za novinare, rekao da će se u toku dana sastati sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem i elaborirati mu zbog čega je takva odluka doneta.
Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je da treba da se uvaže i argumenti privrednika koji rade u oblasti građevinske industrije.
"Mislimo da su mere NBS dobre i poštujemo njihovu odluku da jačanjem dinara i smanjenjem inflacije u Srbiji pospeše ambijent za poslovanje, ali smo sigurni da treba da se uvaže i argumenti privrednika koji rade u oblasti građevinske industrije", rekao je Dulić.
Prema Dulićevim rečima, nova mera NBS o učešću od 20 odsto pri uzimanju stambenih kredita mogla bi da ima negativne efekte po građevinsku industriju.
Inflacija u padu
Guverner NBS rekao je da je godišnja inflacija u Srbiji u maju mesecu smanjena je na 13,4 odsto, sa 14,7 odsto koliko je iznosila u aprilu i u narednim mesecima trebalo bi da nastavi da opada i približi se ciljanoj stopi.
"Vrh inflacije je iza nas i ona će u narednim mesecima opadati usled stabilizacije cena hrane i preduzetih mera monetarne politike", rekao je Šoškić.
Guverner NBS rekao je da je na osnovu procene da će inflatorni pritisci u narednom periodu biti niži, Izvršni odbor NBS doneo odluku da se referentna kamatna stopa smanji sa 12,5 na 12 odsto".
Prema rečima guvernera, snažniji pad inflacije očekuje se tokom letnjih meseci.
Domaća valuta je od početka godine nominalno ojačala za 7,4 odsto u odnosu na evro, što je prema rečima Šoškića, u najvećoj meri posledica velikog interesovanja stranih investitora za kupovinu državnih zapisa.
