Izvor: Politika, 22.Jul.2013, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sledi li posle vlade i rekonstrukcija stranaka
Nametnuti promene u partijama je rizičan poduhvat i Vučić, za razliku od Dačića i Dinkića, ima veće mogućnosti da se s tim izbori
„U poslednjih 15 dana tražili smo bezbednosne provere za važna mesta. Od 15 ljudi nijedan ne može da prođe. Koga to nalaze? Aman, koga to nalazite?”, zavapio je Aleksandar Vučić početkom godine obraćajući se članovima Glavnog odbora SNS-a, a onda je najavio da će svi oni koji ne rade posao kako treba biti zamenjeni, „jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je cilj SNS-a reforme i modernizacija Srbije”. Ovih dana, u reformskom naletu, najavljuje temeljnu i dubinsku rekonstrukciju vlade, što bi – ako to zaista bude temeljno i dubinski – moglo da znači i ozbiljno pospremanje same stranke.
Duh promena, u skladu s promenjenim stranačkim politikama, mogao bi da zahvati i socijaliste, mada u njihovom slučaju najuži stranački vrh ne pokazuje poseban elan za sprovođenje Vučićeve inicijative. Kod njih zahtevi dolaze takoreći iz baze, iako je inicijator Novica Tončev iz Surdulice, član Predsedništva stranke. „Koliko je Srbiji potrebna rekonstrukcija vlade toliko je SPS-u potrebna rekonstrukcija stranke”, poručio je Tončev svom partijskom lideru i premijeru Ivici Dačiću.
Sociolog Vesna Pešić smatra da je problem rekonstrukcije vlade upravo u tome što bi to značilo i rekonstrukciju stranaka. Jer, u vladi sede ljudi iz stranačkih vrhova.
„To su ljudi koji drže stranke, njihovi potpredsednici, svako od njih ima neku određenu ulogu i vrlo je teško njih smeniti. Vidite da je Dačić iz dva cuga stavio potpuno iste ministre, s Bajatovićem koji drži ’Srbijagas’ po drugi put. I ovo što se dešava u SNS-u, ovo silno udvaraštvo – pokušavaju da se održe zato što im prete smenama. To je zaplet i unutar stranaka”, ističe Vesna Pešić za „Politiku”.
O mogućnosti da lideri iskoriste rekonstrukciju vlade kao alibi za rekonstruisanje stranaka, sociolog Jovo Bakić za „Politiku” kaže: „Mrka kapa, zla prilika”. To se, kako kaže, odnosi i na naprednjake, a sud donosi na osnovu nekih dosadašnjih imenovanja koja su, po njegovom mišljenju, „uglavnom katastrofalna”.
Politički analitičar Dragomir Anđelković je sigurniji u to da će promena u strankama biti jer samo tako rekonstrukcija vlade može da ima smisla. „Nužno je unošenje straha od odgovornosti i u vrh partijskih piramida. Toga je Vučić nesumnjivo svestan i otuda su promene koje najavljuje dvostruke: kako u vladi tako i unutar njegove stranke”, kaže Anđelković. To, međutim, ne očekuje od Dačića i Dinkića.
Lidera socijalista, nezvanično, već dugo bije glas (a možda je to samo zbog toga što neko želi razdor u vrhu SPS-a) da želi da se oslobodi nekih starih kadrova, pogotovo Milutina Mrkonjića, verovatno jedinog preostalog socijaliste koji se ne libi da javno hvali bivšeg lidera Miloševića. Mrkonjić je i u vreme rekonstrukcije prošle vlade pominjan kao prvi koji će otići iz Cvetkovićevog kabineta, pa nije (nego je još dobio Škundrićev resor energetike), a sada ga prati ista priča.
Slično je i s naprednjačkim kadrovima viđenim, makar prema raznim medijskim izvorima, za smene. Trojica najčešće pominjanih ministara (ne računajući nestranačku Alisu Marić) – Bratislav Petković, Milan Bačević i Goran Knežević – često se označavaju kao ljudi bliski bivšem šefu naprednjaka Tomislavu Nikoliću. I ne jednom su naprednjaci morali da demantuju priče da postoji podela na Vučićeve i Nikolićeve ljude. Jedno od objašnjenja dao je listu „Danas” član Predsedništva SNS-a Gojko Radić: „Neki od naprednjaka izginuli su kako bi postali poslanici, a onda su, kad smo formirali vlast, poželeli da budu ministri. Takvih ljudi je na sreću malo, ali oni zbog svojih interesa igraju na kartu priče o Vučićevim i Nikolićevim kadrovima.”
Ali, nametnuti promene u partijama je rizičan poduhvat i nije ga lako sprovesti jer se otvara mnogo frontova, kaže Anđelković. Kako kaže, samo činjenica da Vučić sada ima izrazito visok rejting u javnosti i među običnim članovima partije koju predvodi, te da je budućnost SNS-a utemeljena gotovo isključivo na njegovoj ličnoj popularnosti, njemu daje mogućnost da se izbori s tim zadatkom.
„Dok je SNS nova stranka, SPS je ipak okoštala struktura u kojoj je promene mnogo teže sprovesti. Drugo je pitanje da li i postoji volja za tim. Jer, SPS i URS, koalicioni partneri SNS-a, bili su deo prethodne vlasti i odlično su se uklapali u našu tadašnju političku (ne)kulturu nerada i neodgovornosti”, tvrdi Anđelković.
Samo strah od izbora, do kojih će doći ako lideri tih partija budu potpuno nefleksibilni, nateraće ih da nešto promene, smatra on, navodeći da će to ipak učiniti samo u redovima svojih predstavnika u vladi, ali ne i unutar svojih partija. Za to, ocenjuje Anđelković, Dačić i Dinkić nemaju ni snage, ni volje.
I Bakić ocenjuje da Dinkić i Dačić nisu spremni na promene, a pretpostavlja da je Vučić tu odlučniji i da će on verovatno na to ići. „Ali, bojim se da to opet neće biti dovođenje ljudi na osnovu stručnih kvaliteta, nego na osnovu poslušnosti vođi. Pogledajte ko su kandidati za smenu, bar prema medijima – Alisa Marić, nestranački kadar, Petković, koji očigledno nema jako uporište u stranci, Knežević, koji je relativno visoko kotiran, ali je ipak nov u stranci”, kaže Bakić, dodajući da je u svim našim strankama sužen izbor kvalitetnih ljudi, jer u poslednje 23 godine u partije u Srbiji ulaze ljudi koji, čast izuzecima, žele da se na što brži način obogate.
-------------------------------------------------------------------------
Pešić: Ili su poltroni ili se cepaju
Na pitanje da li partijski lideri pokušavaju da se oslobode nekih kadrova možda zbog toga što su oni „ljudi prošlosti”, Vesna Pešić kaže da to nema nikakve veze s prošlošću. „Mi prosto nemamo političke konkurencije, nemamo dovoljno političke dinamike u strankama, nismo uopšte razvili unutarstranačku demokratiju. To su ili poltroni ili se cepaju. Nismo uspeli da institucionalizujemo stranke, da to bude normalno funkcionisanje iznutra, pa onda ili komplimentiraju vođi i prave vođu, ili se cepaju, što se obično dešava u DS-u, koji je jedini imao nekakvu demokratiju u stranci”, ocenjuje ova sociološkinja.
Biljana Baković
objavljeno: 22.07.2013.
