Izvor: Politika, 07.Dec.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rastakanje firme – iznutra i spolja
Računovodstvenim „gimnastikama” izvlačen novac iz „Vršačkih vinograda” ne bi li im se vrednost svela na najmanju meru
Vršac – Jučerašnja konferencija za novinare u sedištu SNS, u Vršcu, koju je sazvao Vladimir Dmitrović, predsednik Saveta za budžet i finansije u Opštinskom odboru, povodom „slučaja” „Vršački vinogradi” – obilovala je novim pojedinostima o privatizaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ove kompanije, ali je osvetlila i manje poznate detalje, koji govore o njenom dvostrukom rastakanju: iznutra i spolja. Suština ovih pojedinosti je da su i sami vinari pokušavali da ispiju – „sopstveno vino”.
Kada se imaju u vidu sva činjenja iznutra i spolja, pravo je čudo da ova kompanija još posluje i da to čudo bude veće – uspešno
Prema mišljenju Dmitrovića, već punih 13 godina „Vršački vinogradi” gotovo su neprekidno urušavani. Pre pomenutog vremena firmu su vodili dobri poznavaoci ovog posla, ali je provereni menadžment zamenjen novim rukovodstvom, koje nije davalo očekivane i obećavane boljitke. Štaviše, kako je vreme prolazilo osećalo se slabljenje kompanije. Pod novom upravom je usledilo neshvatljivo veliko povećanje plata, bez poslovnog pokrića, čime je otpočelo slabljenje i rastakanje firme.
Računovodstvenom „gimnastikom” zaposlenima je, dolaskom novog rukovodstva, podeljeno oko šest miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, od nepostojeće dobiti, do koje se došlo prilikom utvrđivanja razlike između vrednosti imovine u knjigama i njene tržišne vrednosti. Ta razlika je, na predlog menadžmenta, odlukom Skupštine akcionara, predviđena za deobu samo zaposlenima, a ne i akcionarima, penzionerima... Potom je oko 400 „srećnih dobitnika” osnovalo firmu „Vršačko vino” d.o.o. i novac od pomenute razlike unelo kao svoj osnivački ulog. Zamišljeno je da se u toku blokade računa „Vršačkih vinograda”, prodaja vina odvija preko „Vršačkog vina”.
Čitav ovaj slučaj je toliko zapetljan, da je i sud imao posla, pa su se mnogi, u toku procesa, našli u „neobranom grožđu”.
Sudeći prema događajima koji su usledili, ne isključuje se ni moguća namera tvoraca ove ideje da se budući kupac „Vršačkih vinograda” dovede u zavisan položaj u odnosu na „Vršačko vino”, a za pomenutu sumu umanji vrednost imovine kompanije. Poznavaoci ove situacije kažu da postoji još jedno od mogućih „razumnih objašnjenja” za rađanje „Vršačkog vina” – stvaranje novčane osnove za kasnije preuzimanje „Vršačkih vinograda”, praktično njegovim
novcem. Tako bi se desilo da – mala proguta veliku ribu, odnosno da suvlasnici udela kupe „Vršačke vinograde” i to sredstvima proisteklim od naštelovanog umanjenja vrednosti imovine kompanije.
Ova pretpostavka do sada nije dokazana.
Sledeća faza u nizu događanja odnosi se na tendersku prodaju „Vršačkih vinograda”, 2006. godine, koja je raskinuta posle dve godine, ali se posledice još osećaju. U samom postupku tenderske prodaje pa sve do donošenja odluke o restrukturiranju, krajem 2010. u najmanju ruku sporna je i uloga lokalne vlasti, u postupku prodaje i upravljanja „Vršačkim vinogradima”.
Na čitav nakaradni slučaj Vladimir Dmitrović, inače, ovlašćeni javni računovođa, i tada je glasno upozoravao. Međutim, glavni akteri, odgovorni za ovaj atak iznutra na „Vršačke vinograde”, do sada nisu osetili posledice.
Jovica Danilović
objavljeno: 07.12.2013.
