Izvor: Politika, 15.Okt.2012, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada će SNS krenuti u osvajanje Beograda
Nije realno očekivati da će „presedan” kao što je Beograd, u kome su i dalje na vlasti DS i SPS, naprednjaci tolerisati na neograničeni period, kaže Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka
Izjava funkcionerke Srpske napredne stranke Jadranke Joksimović da je njena partija nezadovoljna kako se upravlja gradom Beogradom te da misle da može da se upravlja bolje i transparentnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u interesu Begrađana, samo je poslednja u nizu sličnih poruka koje su preoteklih dana stigle iz ove partije. Prema njenim rečima, unutarstranački ograni do sada nisu razmatrali pitanje promene vlasti u glavnom gradu. Pre njene, slične izjave dali su potpredsednici stranke Zorana Mihajlović i Nebojša Stefanović.
I dok su drugi gradovi i opštine u kojima su vlast posle majskih izbora formirale Socijalistička partija Srbije i Demokratska stranka „padali”, a vlast formirana po uzoru na republički nivo, Beograd je ostao najveće uporište koalicije demokrata i socijalista. O rušenju Dragana Đilasa kao simbola beogradske vlasti uglavnom se nije ni govorilo sve do izborne skupštine SNS-a krajem prošlog meseca kada je na insistiranje prisutnog članstva novi predsednik partije Aleksandar Vučić rekao da će „SNS u budućnosti imati gradonačelnika Beograda”.
Da li je sa pozicija SNS-a sazrelo vreme da se preuzme vlast i u Beogradu? Za sada, kako tvrde naprednjaci, nije bilo razgovora sa socijalistima da raskinu savez s DS-om u Beogradu. Međutim, prema konstelaciji snaga u skupštini glavnog grada za preuzimanje vlasti osim socijalista moraće da dobiju podršku i Demokratske stranke Srbije. Naime, od 110 gradskih odbornika, SNS ima 37, a SPS-PUPS-JS 13. DSS ima 10 odbornika.
Stvar bi mogla po SNS da se komlikuje i ukoliko bi PUPS bio protiv rušenja aktuelne gradske vlasti. Da je PUPS privrženiji sadašnjoj koaliciji potvrda bi mogao da bude i nedavni sporazum o zajedničkom kreiranju socijalne politike u Užicu koji su potpisali tamošnji gradski odbori DS-a i PUPS-a, a čemu su prisustvovali Dragan Đilas i Milan Krkobabić. Kako se spekulisalo, razlog njihovog dolaska u Užice je pokušaj demokrata sa sačuvaju većinu iz koje su nedavno istupili socijalisti koji sada sa naprednjacima pokušavaju da sastave vlast identičnu republičkoj. S druge strane, na odborničkoj listi demokrata u Beogradu nalazi se i pet članova Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića koji je postao ministar u aktuelnoj vladi.
Analitičari smatraju da gotovo izvesno, SNS neće krenuti u rušenje vlasti u Beogradu pre izborne skupštine DS-a zakazane za 10. novembar.
„S obzirom na to da nisu žurili do sada, neće ni sada. Veća je šansa da sačekaju kraj skupštine DS-a pošto bi u međuvremenu tu ideju legitimisali u javnosti. To vreme se ne mora meriti mesecima, može i nedeljama”, smatra analitičar Dejan Vuk Stanković.
Prema njegovim rečima, SNS nema razloga da politički kreditira svoje protivnike i zato će Beograd sigurno uzeti. On pretpostavlja da će argument biti da su izbori održani po proporcionalnom sistemu i da taj raspored političkih snaga koji postoji u republici treba poštovati te da gradonačelnik Beograda treba da odražava politički odnos snaga u Beogradu, odnosno raspored političke moći između stranakama koje mogu da firmiraju vlast.
„Da ne bi ta stvar delovala osvetnički do kraja i dok vide kako će se završiti skupština DS-a medijski će pripremati promene. Potreban im je i čvrst politički dogovor sa socijalistima i sa DSS-om”, objašnjava Stanković.
Ako bi se to radilo pred izbore u DS-u, to bi se tumačilo kao mešanje i pritisak na dešavanja u ovoj stranci, ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković. On dodaje i da nije realno očekivati da će se „presedan” kao što je Beograd tolerisati na neoganičeni period.
„Vlast u Beogradu je ostala kao neka vrsta simboličke poruke SNS-a da neće biti kao njihovi prethodnici. Nešto poput predlaganja nekim vanstranačkim pa i visoko pozicioniranim članovima DS-a da zadrže svoja mesta ili da čak napreduju. To je bilo potrebno za novi karakter politike. Posle rušenja dogovora na lokalu koji su bili očekivani, pošto se mislilo da će SPS ostati sa starim saveznicima, primer Beograda je bio dovoljno simboličan da se ne radi samo o jurišu na vlast i rekompoziciji”, objašnjava Stojiljković.
Međutim, s produbljivanjem krize u DS-u, naprednjaci su, kako kaže on, mesecima bez opozicije i postavlja se pitanje da li je ta priča koju su „gurali” sada nužna. Treba, kako ističe Stojiljković, imati u vidu i da su narasli apetiti članova SNS-a.
„Kada jedna stranka odnosno koalicija dođe na vlast onda dođe u situaciju da u Srbiji raspoređuje ljude iz sfere politike na gotovo 20.000 mesta na različitim nivoima. Beograd je u tom smislu zamaman. A za naprednjački srednji politički ešalon na nivou grada očito je ta pozicija izazovna. Vreme za simboličke poruke je prošlo”, zaključuje Stojiljković.
J. Cerovina
objavljeno: 15.10.2012.
