Izvor: Politika, 06.Feb.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Koštunica potreban Nikoliću
Zašto i Demokratska stranka Srbije ne sakuplja potpise za vanredne izbore zajedno sa Srpskom naprednom strankom i Novom Srbijom, samo je jedno od takozvanih očiglednih pitanja na početku kampanje koju vode Tomislav Nikolić i Velimir Ilić. Može se ono postaviti na različite načine: zašto je slabiji partner iz narodnjačke koalicije uz naprednjake a nije jači; da li dve članice narodnjaka imaju različite političke taktike, a možda i strategije; da li Nikolić može sa Ilićem za koga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je nekada govorio da mora da ide u zatvor, a ne može sa Vojislavom Koštunicom i da li ne može i zašto ne bi mogao sa Koštunicom?
Ova pitanja inicirao je Nikolić svojom rečenicom da mora da proveri da li je Koštunica za Evropu ili ne. Tu rečenicu je ponovio neposredno pred početak akcije sakupljanja milion potpisa za raspisivanje vanrednih izbora. Političko iskustvo i politički talenat Nikolića dovoljna su garancija da mu se ova izjava nije po drugi put omakla. Naprotiv, one pokazuju da Nikolić ima razloga da s vremena na vreme „odgurne” Koštunicu od sebe. Zašto to radi?
Cvijetin Milivojević, direktor PR agencije „Pragma”, kaže da bez obzira na trenutni rejting Nikolić smatra da mu je Koštunica rival. Za Branka Raduna, političkog analitičara, očigledno je da se Nikolić oseća samouvereno i proziva Koštunicu kako bi sebe javnosti predstavi kao evropejca. Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, kaže da je Nikolić verovatno nezadovoljan Koštuničinim odgovorom. „EU nije rada da ispuni neke zahteve lidera DSS-a i zato je Nikolić sada bliži DS-u nego DSS-u.”
Razlika u politici između Koštunice i naprednjaka ogleda se i u uverenju Milivojevića da lider DSS-a nikada ne bi ponovio tvrdnju Aleksandra Vučića da je Amerika broj jedan u svetu i da Srbija bez nje ne može da reši nijedan svoj problem. I Stanković potvrđuje da Koštunica ne bi ponovio ovu izjavu, a čak i kada bi to uradio ne bi mogao da je prihvati kao orijentir. „Nikolić je fleksibilniji od Koštunice kada je zapad u pitanju.”
Milivojević smatra da su Nikolićeve i Vučićeve izjave kojima se okreću prema Evropi i Americi namenjene i domaćoj i stranoj javnosti. Radun pojašnjava da te izjave za spoljnu upotrebu imaju cilj da se Nikolić pozicionira kao lider koji neće strateški menjati politiku Srbije, ali i da bude prihvaćen na zapadu. Za domaću upotrebu on cilja na neodlučne birače koji su glasali za DS ili DSS. Stanković takođe misli da se obraćaju i domaćoj i stranoj javnosti kako bi ih uverili da neće menjati kurs Srbije. „Nikolić i Vučić šalju poruku zapadu da su otvoreni za saradnju.”
Milivojević misli da „guranjem” Koštunice od sebe Nikolić namerava da privuče neodlučne birače pa i birače DS-a. „Svakako, ima glasača demokrata koji su ’šetajući' pa je logično da se i to pokušava”. I Radun kaže da je to verovatno razlog za „guranje” Koštunice i objašnjava da se naprednjaci fokusiraju na razočarane birače vladajuće koalicije. Stanković misli da je to jednim delom zbog toga, ali i da su „Nikolić i Vučić promenili političku agendu.”
Naprednjaci su dosad pokupili dosta glasača narodnjaka ali Milivojević kaže da SNS nema mogućnosti da odvuče i preostale birače DSS-a i NS-a, zato što se naprednjaci i dalje traže i zato što su dosegli svoj maksimum. „DSS ima svoje birače, koji, na primer, Koštunici ne uzimaju za zlo odvajanje Crne Gore jer je sve pokušao. SNS i DSS ne mogu sami sastaviti vladu bez SRS-a pa se Koštunica ’nameće' kao pomiritelj između naprednjaka i radikala.” Radun kaže da je na početku SNS-u bio potreban DSS i Koštunica a da sada veruju da su ojačali i da im nisu potrebni. Stanković misli da je politička priča SNS-a preventivna, da rade sve kako ne bi izgubili od DS. „Birači DSS-a će pre ići u pasivnost ili ka demokratama nego ka SNS-u.”
Milivojević ne misli da će sadašnje varnice otkloniti mogućnost koalicije SNS-a i DSS-a. „Sve ide u tom pravcu. Ni naprednjaci ni narodnjaci nisu gadljivi ni na Ljajića ni na SPS, a G17 plus je bio dva puta u koaliciji sa DSS-om i NS-om.” Radun kaže da SNS još nije zauzeo jasnu poziciju, niti da je sporazum sa DSS-om formalno raskinut. Stanković misli da ako SNS i DSS ne nastupe zajedno, teško da će ući u vlast. „Ali, teško će se ujediniti, daleko su od akcione saradnje.”
Ako su DSS i SNS daleko od akcione saradnje sledi pitanje: da li bi Nikolić više voleo da bude u koaliciji sa DS-om ili DSS-om? Milivojević kaže za DSS: „Postali su pragmatični i mogu razmišljati o tehničkoj koaliciji sa DS-om jer im je strahovito bitno da uđu u vlast. Sledeći izbori su poslednji za DSS i Nikolića jer je više puta pobeđivao a nikada nije uspeo da formira vlast.” Radun misli da bi Nikolić više voleo da sa Tadićem uđe u vlast. „Nikoliću ističe biološko-politički sat i to što nije dotakao vlast izaziva frustraciju.” Stanković kaže da bi Nikolić najviše voleo da vidi koliko je „težak”. „U koaliciju bi voleo da ide i sa jednima i sa drugima, ali će svako tu trčati svoju trku.”
Ivana Anojčić
[objavljeno: 07/02/2010]
