Izvor: Politika, 21.Sep.2013, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezdi opet imperativ pobeda, a igra?
Fudbaleri „crveno-belih” danas protiv Voždovca, na Obilićevom stadionu (15 č), po običaju idu na sva tri boda
U Zvezdi se menjaju treneri, fudbaleri, uprave, ali ostaje ista priče. Kao i u celom našem fudbalu.
Sigurnije je da se ide putem kojim svi idu, nego da se zakorači u nepoznato. Tako se uoči utakmice čuje ono što je ko zna koliko puta rečeno. Ništa novo, ništa originalno, ali fraze se nikome nisu obile o glavu.
A da bi Zvezda ponovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bila Zvezda treba da se okrene sebi. Da u sebi potraži i slabosti i da iz sebe crpe snagu.
Već dugo „crveno-beli” kao svog najboljeg igrača ističu onog – dvanaestog. Kolika je to zabluda videlo se, ako hoće da se izvuku prave pouke, pre sedam dana protiv Donjeg Srema.
Timu koji gotovo da nije imao nijednog navijača ne samo što to nije smetalo, nego je posle 2:0 za Zvezdu izjednačio baš na onoj strani koja je jedno od znamenja „crveno-belih”.
Podrška, ne samo sa severa, nego celog stadiona, ne samo što nije bila dovoljna da Zvezda pobedi, nego nije ni zaplašila ekipu, koja je tu iz nekog sela. Klub iz Pećinaca se tako pokazao da bi na tome mogli da mu pozavide i najveći na svetu. A pre nekoliko godina Zvezda je bez publike na svom stadionu pobedila Partizan s 4:1, iako je on poveo.
Ukoliko se u Zvezdi i oko nje uzdaju u to da će navijači da pokrenu tim, onda se grdno varaju. Navijači pružaju sve od sebe onako kako smatraju da je najbolje, ali greška je u tome što lokomotiva koja će da vuče Zvezdu mora da bude na igralištu, a ne iza gola.
Uzdajući se u to da će s tribina da im bude prokrče put do pobede Zvezdini igrači kao da zapostavljaju rad na svom unapređivanju. Golim okom se ne primećuje da neko od njih napreduje od kada nosi crveno-beli dres. Na primer, da nauči neki novi dribling, da bolje čita protivničke akcije, da popravi centaršut...
Isto tako i timski. Da bar dvojica-trojica igrača znaju šta da rade kad treći ima loptu, da dodavanja u zadnjoj liniji budu kao kad u šahu počne da se plete matna mreža, a ne povlačenje poteza bez dublje zamisli, da nalet na protivnika kad je lopta kod njega bude kao vojna akcija, a ne pokušaj usamljenog lovca...
Zvezda danas na Obilićevom stadionu (15 č) igra protiv Voždovca. Ako pobedi neuspeh protiv Donjeg Srema (2:2 posle vođstva od 2:0, pri čemu je poslednji gol pao kad je imala igrača više) biće zaboravljen, a ako ne osvoji sva tri boda, na njene igrače, trenere i upravu biće bacano još krupnije drvlje i kamenje.
Da su sačuvali vođstvo na prošloj utakmici „crveno-beli” ne bi sada morali da peru svoj obraz i čast, kako je najavio njihov trener Stojanović. Na prethodnim susretima su bili bleđi, ali su pobeđivali, pa se slaba igra zaboravi.
Darko Lazić je tek počeo da nosi dres prvotimca, ali zna da je Zvezdi uvek imperativ pobeda. To je bezbroj puta čuo i normalno je što i on to ponavlja. Ali, niko nije govorio, pa nije imao ni on od koga da nauči, da Zvezdin imperativ treba da bude, pre svega, dobra igra.
Da bi se dobro igralo potrebno je vreme da se od pojedinaca, više ili manje darovitih, uigra tim. Potrebno je i strpljenje da ta „mašina”, sastavljena od različitih delova, počne da radi kao „singerica”.
I dok toga ne bude Zvezda će u utakmice kakva je bila protiv Donjeg Srema i kakva će biti danas protiv Voždovca da ulazi neki put na olovnim nogama, a neki put na staklenim. U svakom slučaju, autsajderu je lakše, nego njoj.
Ima još mnogo do kraja prvenstva. Međutim, Zvezdin učinak ne bi trebalo da se ocenjuje po broju bodova, nego po tome koliko je igra zrelija u odnosu na onu iz prvog kola, iz prethodnog meseca, od prošle nedelje... Kad se to bude popravljalo, onda će ne samo titula prvaka da bude blizu, nego i jesen u Evropi.
Donji Srem, Voždovac i ostale timove ne treba potcenjivati. Ali, Crvena zvezda mora da ima standardni tim, koji će da nametne protivniku svoju igru, a ne da taktiku prilagođava njemu i da do poslednjeg treninga bude neizvesno ko će da igra.
I. Cvetković
objavljeno: 22.09.2013
