Izvor: Blic, 26.Jul.2015, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zelenović za "Blic" o rukometnim počecima, EP u Poljskoj, Riju i Novaku
Jedan od najboljih desnih bekova na svetu otkrio je prilikom posete našoj redakciji početne korake, neostvarene želje, kao i da živi za srpski dres i učešće u Riju. Nemanja Zelenović, rukometni reprezentativac i član poljske Visle, biće narednih godina oslonac „orlova” na putu do povratka u evropski i svetski vrh.
- Trenirao sam i fudbal i atletiku, ali dva moja dobra drugara su igrala rukomet u Studentskom gradu, video sam da su srećni i tako sam se odlučio za rukomet. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Hteo sam prvi korak da napravim u Crvenoj zvezdi, jer sam veliki zvezdaš. Uvek sam imao podršku svih u porodici, što mi je pomoglo da izrastem u čoveka kakav jesam. Škola je bila prioritet u odrastanju, pa sam se onda odlučio za profesionalni korak. Otišao sam zatim u Sloveniju, što mi je mnogo značilo i žao mi je što nema više kluba kao što je Celje, jer su pravi stepenik pre odlaska u najjače evropske timove - kaže Zelenović, gost „Blica”.
Kako je igrati rukomet u Visli?
Padobran
- Neostvarena želja mi je da skočim padobranom. Od svih tih supermoći, najviše bih voleo da mogu da letim.
- Plock je malo mesto, ima oko 8.000 ljudi, a meč im je velika manifestacija. Žele da nam pružaju maksimalnu podršku i prepoznaju nas svuda, prave se treninzi samo za fanove da dođu na druženje, na utakmicama je i po 4.000 ljudi. Mnogo nam to znači i rivalima nije lako kad nam gostuju, pa možemo da iznenadimo i timove poput Kila ili Barselone.
U januaru 2016. čeka vas Evropsko prvenstvo baš u Poljskoj, u grupi su domaćin Francuska i Makedonija?
Hobi
- Dosta čitam, a kad god mogu volim s ocem da odem u streljanu. To mi je uživanje.
- Tamo ljudi žive za rukomet, hale su pune i uvek je sjajna atmosfera. Imamo tešku grupu, ali i kvalitet i mnogo talentovanih igrača, odličnog selektora Dejana Perića i sjajnu atmosferu koja može da bude presudna. Uvek spominjem Francusku, jer iako su sila, njeni igrači se osećaju, znaju kad će neko nešto da uradi. Bilo bi ludo da ne mislimo o medalji i plasmanu na Olimpijske igra, to svi sanjamo, nema lepšeg osećanja od igranja za nacionalni tim.
Situacija u našem rukometu?
Srbija
- Za Srbiju sam igrao i sa slomljenim nosem. Takav sam ceo život, sve radim 150 odsto, nema kalkulacija. U dresu Srbije ne postoje ni povrede, jer kad vas podržava nacija, zaboravim sve pre toga i izvučem poslednji atom snage.
- Nije kao što je bilo, jer smo mi ipak rukometna nacija. Na utakmice dođe tek nekoliko stotina ljudi i igračima nije lako da igraju ovde i da u takvim uslovima pokažu kvalitet. To je veliki problem, mnogo bi drugačija slika bila da su pune tribine. Treba što više da ulažemo u klupski rukomet. Osvajali smo medalje u reprezentaciji, malo smo sad stali posle srebra na Evropskom prvenstvu, ali treba nam kontinuitet da rukomet bude tamo gde mu je mesto.
Ko su vam bili idoli?
Ljubav
- Imam devojku šest meseci. Srećan sam u ozbiljnoj vezi, naše devojke su najbolje, jer samo one mogu da nas shvate, ostale ne mogu da razumeju našu šalu na pravi način.
- Uvek sam težio da idem svojim putem. Bitno je da imam konstantnost, imam neki plan kog se držim i koji tek treba se ostvarim pre nego što zaigram u najvećim evropskim klubovima. Na svakom treningu možete nešto da naučite i svakome ko bi hteo da se bavi rukometom rekao bih samo da uvek bude koncentrisan. Meni su idoli bili Nikola Karabatić i Kiril Lazarov, uvek sam se trudio da pokupim nešto od najboljih.
Koliko pratite ostale sportove?
- Mnogo volim košarku, išao sam i na utakmice Zvezde, ali pratim i tenis, naravno zbog Novaka Đokovića. Spontan je, normalan, pristupačan. Jednom je došao kod nas na trening u Zvezdu. Njegovi saveti mnogo znače, jer može puno da se nauči. Na jednom turniru je izašao iz kola zbog fanova, jer je hteo da ih ispoštuje, ne mareći za kaznu. Važno je da budete to što jeste i da se nikad ne promenite, jer vas to čini čovekom
