Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Maj.2016, 17:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zarazne bolesti pretnja za životnu sredinu
Porast bolesti koje se prenose sa životinja na ljude, akumulacija toksičnih materija u usevima zbog suše i visokih temperatura, neke su od najvećih pretnji za životnu sredinu, objavila je Agencija UN za zaštitu životne sredine.
U izveštaju UN navodi se da je velika pretnja po ljudsko zdravlje alarmantna količina plastičnog otpada u okeanima.
Naučne analize pokazuju da su posledice klimatskih promena, koje ostavljaju duboke posledice na ekosistem, ljude, imovinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i ekonomiju, neizbežne.
Izveštaj ukazuje na "kritičnu vezu između zdrave životne sredine i zdravih ljudi" i poziva na aktivniju borbu protiv globalnog zagrevanja.
UN upozoravaju da je tokom 20. veka došlo do drastičnog smanjenja ekosistema i biodiverziteta, ali i podjednako znatno povećanje broja ljudi i domaćih životinja na Zemlji.
Navedeni faktori pogoduju stvaranju virusa, bakterija i drugih patogenih agenasa koji se mogu preneti sa divljih na domaće životinje, pa potom i na ljude, navodi se u izveštaju UN.
Među takozvane "zonotske" bolesti spadaju ebola, ptičiji grip, respiratorni sindrom sa bliskog istoka (MERS), iznenadni akutni respiratorni sindrom (SARS), virus zapadnog Nila, zika virus i drugi.
Ova oboljenja su u poslednjih 20 godina uzrokovale štetu od preko 100 milijardi dolara, a u slučaju pandemije kod ljudi mogle bi da izazovu štetu od nekoliko hiljada milijardi dolara.
Prema podacima iz izveštaja, više od 60 odsto svih zaraznih bolesti kod ljudi su "zonotskog" porekla, kao i 75 odsto svih zaraznih bolesti u nastajanju.
UN upozoravaju da se po jedna nova zarazna bolest kod ljudi pojavi u svaka četiri meseca.
Mnoge zarazne bolesti potiču od divljih životinja ili su one samo prenosioci virusa, kao u slučaju ptičijeg gripa.
Što se tiče toksičnih materija u usevima, u izveštaju se naglašava da biljke normalno pretvaraju nitrat u aminokiseline i proteine, ali suša usporava konverziju i dovodi do akumuliranja nitrata koji postaje toksičan za životinje.
Preko 80 biljnih vrsta može da izazove trovanje zbog prevelike količine akumuliranog nitrata, a među najosetljivijim kulturama su pšenica, ječam, kukuruz, proso, soja.
"Akutna trovanja nitratima kod životinja mogu uzrokovati pobačaje, gušenje i smrt, što je velika opasnost za male farmere", navodi se u izveštaju.
Hidrigen cijanid (cijavodonična kiselina) još jedna je od supstanci koja se zbog klimatskih promena akumulira u velikom broju biljaka.
Mikotoksin može, čak i u malim količinama, izazvati ozbiljna oštećenja zdravlja kod ljudi i životinja. On se može pronaći u kafi, pšenici, orasima, kikirikiju i slično.
Alfatoksin, koji može prouzrokovati kancerogena i druga ozbiljna oboljenja, još jedna je od opasnih supstanci koja se može pronaći u biljkama, upozoravaju stručnjaci.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
