Izvor: Sportski Žurnal, 24.Apr.2011, 13:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ŽURNAL U DOMU ANDREE PETKOVIĆ: Sanjaju otvorenih očiju

U no­vo­sad­skom na­se­lju Te­lep, ma­lo skraj­nu­tom od grad­ske vre­ve, sa ljup­kim po­ro­dič­nim ku­ća­ma, či­ji vla­sni­ci kao da se nad­me­ću ko će ima­ti lep­ši cveć­njak i ze­le­ni­ji trav­njak, mno­gi su tek ne­dav­no sa­zna­li da ima­ju slav­nu kom­ši­ni­cu.

Ka­da je za­vr­šen te­le­vi­zij­ski pre­nos me­ča u ko­jem je u Štut­gar­tu An­drea Pet­ko­vić po­be­di­la Je­le­nu Jan­ko­vić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << u ti­hoj Du­bro­vač­koj uli­ci, pred vra­ti­ma ku­će sa bro­jem 15, za ti­li čas po­sta­lo je buč­no.
- Ov­de, na Te­le­pu, po­sto­ji pra­va ma­la tu­zlan­ska en­kla­va. U njoj su Pet­ko­vi­ći pri­lič­no broj­ni. Tu su i mo­ja bra­ća, Jo­vi­ca i Voj­kan – pri­ča sim­pa­tič­no ote­žu­ći, kao i svi pra­vi Tu­zla­ci, Zo­ran Pet­ko­vić, pred­la­žu­ći da za do­bro­šli­cu Žur­na­lo­vu eki­pu po­ča­sti ča­ši­com bo­san­ske ra­ki­je.
Ži­vot­na pri­ča Pet­ko­vi­će­vih, ko­ji po­red po­vre­me­nih do­la­za­ka u No­vi Sad naj­vi­še vre­me­na pro­vo­de u Ne­mač­koj, u Darm­šta­tu, ni­je od onih dra­ma­tič­nih, ve­za­nih za rat­ne de­ve­de­se­te:
- Mi smo se iz Tu­zle u Ne­mač­ku od­se­li­li pre tih stra­ho­ta, kra­jem osam­de­se­tih, šest me­se­ci po­sle An­dre­i­nog ro­đe­nja. Oti­šli smo zbog te­ni­sa. Što se ka­že, u po­tra­gu za bo­ljim ži­vo­tom.

U Sr­bi­ji ni­ka­ko da pre­ža­li­mo što An­drea igra za ne­mač­ku re­pre­zen­ta­ci­ju. Sa Je­le­nom, Anom, Bo­ja­nom i An­dre­om bi­li si­la u žen­skom te­ni­su.
- Tu se, na ža­lost, vi­še ni­šta ne mo­že uči­ni­ti. Te­o­ret­ski gle­da­no, da bi pro­me­ni­la re­pre­zen­ta­ci­ju, An­drea bi mo­ra­la da pa­u­zi­ra tri go­di­ne. To, na­rav­no, ne bi bi­lo do­bro za nje­nu ka­ri­je­ru, a ne­ma ni po­tre­be za tim. Sr­bi­ja i bez nje ima od­li­čan tim. Ako se sma­tra da bi to bi­lo od ko­ri­sti za srp­ski te­nis, a o to­me ću sva­ka­ko po­raz­go­va­ra­ti sa lju­di­ma iz na­šeg Sa­ve­za na Sr­bi­ja ope­nu u Be­o­gra­du, An­drea i ja mo­že­mo da po­mog­ne­mo na raz­ne na­či­ne. Ona bi to je­dva do­če­ka­la jer vo­li Sr­bi­ju i na tur­ni­ri­ma je stal­no sa srp­skim igra­či­ca i igra­či­ma. Od­lič­no se sla­že sa svi­ma, na­ro­či­to sa Anom i No­va­kom.
A ima li udva­ra­ča? An­drea je pri­vlač­na de­voj­ka i ka­ko Zo­ran kao otac i tre­ner gle­da na to? Sme­je se i pre­pri­ča­va do­ga­đaj iz Austra­li­je:
- Na za­ba­vi za uče­sni­ke tur­ni­ra, za­pa­zio sam mom­ka ko­ji je sva­ku pri­li­ku ko­ri­stio da bu­de po­red nje. U jed­nom tre­nut­ku su nas upo­zna­li, a on, kad je čuo ko sam, re­če raz­o­ča­ra­no: „Zna­či, gu­bim vre­me“. Ma, ne­ma ve­ze. An­drea je nor­mal­na de­voj­ka i po­red to­ga što je te­ni­ser­ka.


Posle tenisa u politiku
Po­red pro­fe­si­o­nal­ne te­ni­ske ka­ri­je­re, An­drea ima i jed­nu po­seb­nu sklo­nost – vo­li po­li­ti­ku, što je oda­bra­la i da stu­di­ra.
- Po­li­ti­kom je pro­sto op­sed­nu­ta i ni­je ne­mo­gu­će da kad za­vr­ši sa te­ni­som to bu­de nje­na pro­fe­si­ja. Još sa 15 go­di­na upo­zna­la je Sig­ma­ra Ga­bri­je­la, pr­vog čo­ve­ka par­ti­je SPD, on je An­drei ne­ka vr­sta po­li­tič­kog men­to­ra. Ako ta par­ti­ja po­be­di na iz­bo­ri­ma, on mo­že da po­sta­ne pr­vi čo­vek Ne­mač­ke i da mo­žda u svoj tim uvr­sti An­dreu.


Kolumnista u poznatim novinama
Ma­lo je po­zna­to da se An­drea Pet­ko­vić u Ne­mač­koj afir­mi­sa­la i kao ko­lum­ni­sta u no­vi­na­ma. Sa 18 go­di­na pri­hva­ti­la je po­nu­du „Frak­fur­ter al­ge­maj­ne caj­tun­ga“ da jed­nom me­seč­no na ce­loj stra­ni pi­še te­me po svom iz­bo­ru.
- Ti nje­ni tek­sto­vi su ra­do či­ta­ni. Pi­še, na­rav­no, o te­ni­su i ono­me što do­ži­vlja­va na tur­ni­ri­ma, ali i o du­gim stva­ri­ma, o pu­to­va­nji­ma i o svo­jim no­vim sa­zna­nji­ma o lju­di­ma i gra­do­vi­ma ši­rom sve­ta.

Nastavak na Sportski Žurnal...