Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Maj.2017, 01:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vujović: Kredit će vraćati EMS i EPS, ne budžet

Zajam koji će EPS i EMS uzeti od Nemačke razvojne banke KWF vratiće ta preduzeća, a državni budžet neće imati ni evro obaveze, izjavio je danas ministar finansija Dušan Vujović.

Obrazlažući u Skupštini Srbije davanje garancije za ta dva zajma, kao i dopune zakona o Agenciji za osiguranje depozita i o osiguranju depozita, Vujović je objasnio da su finansijski uslovi ta dva zajma povoljni, jer je kamatna stopa 0,8 odsto.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Antić kaže da u ovom trenutku ne postoji nijedna kreditna linija EPS i EMS koju otplaćuju građani, odnosno državni budžet.

"Uveravam vas da je isključivo reč o davanju dve garancije za zajam koji će EPS i EMS u potpunosti sami izmiriti", kaže Antić.

Uzimajući u obzir, kaže Antić, politiku međunarodnih finansisjkih institucija i kamatnih stopa došlo se do stava da je daleko povoljnije uzeti zajam sa državnom garancijom jer su, u tom slučaju, kamatne stope i svi troškovi daleko niži.

Poslanici razmatraju davanje državnih garancija za zajam Nemačke razvojne banke KWF EPS-u u iznosu od 45 miliona evra za projekat "Modernizacija sistema za otpepeljavanje TE Nikola Tesla A", kao i davanje garancije Srbije u korist KWF banke za kredit Elektromreže Srbije u visini 15 miliona evra, koji je namenjen za regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu.

Posle izlaganja Antića, šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović je naveo da je reč o povoljnim zajmovima, ali da treba utvrditi odgovornost za "katastrofalno" stanje u EPS, kao i to ko je dovodio brojne konsultante u to preduzeće.

Antić kaže da situacija u EPS nije sjajna, ali da nije ni katastrofalna, te pozvao da se rasprava o EPS ne politizuje.

Kako je naveo, pad hidroproizvodnje u prvom kvartalu ove godine uzrokovan je objektivnim faktorima, podsetivši da je zimus Dunav bio zaleđen, da nije bilo hidroproizvodnje, te da su dugo bile niske temperature.

Povodom zamerki Jovanovića na upravljače EPS-m i veliki broj konsultanata u tom preduzeću, Antić kaže da jeste bio problem sa velikim brojem konsultanata, ali da njih danas više nema.

Navodi i da je raspisan konkurs za izbor generalnog direktora EPS, te da se nada da će vlada uskoro razmatrati sve pristigle prijave i izabrati generalnog direktora tog preduzeća.

Povodom navoda Antića da ni premijer nije zadovoljan EPS-om, Jovanović ga je upitao kako to da premijer ima pravo da bude nezadovljan, a on nema to pravo.

Jovanović je poručio Antiću da u slučaju EPS, brani nešto sto je neodbranjivo, kao i u slučaju kada je branio prodaju NIS-a.

Obrazlažući dopune dva zakona, ministar Vujović kaže da je predloženim dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita predviđeno da agencija može ulagati i u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Srbija ili Narodna banka Srbije.

Poslaničkim pitanjima počela nova sednica Skupštine Srbije

Skupština Srbije počela je danas novu sednicu, četvrtu u okviru Prvog redovnog zasedanja ove godine. Na početku sednice, poslanici kao i svakog četvrtka, postavljaju pitanja vladi i ministrima.

Poslanici su postavljali pitanja o rezultatima rada ministarske bez portfelja Slavice Đukić Dejanović, migrantima, obećanjima o pomoći Vlade Srbije haškim optuženicima, ali i o tome ko je bio u bliskim odnosima sa zemunskim kriminalnim  klanom.

Šef poslaničke grupe Dveri Boško Obradović rekao da  niko ne zna šta je ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović radila 10 meseci, osim nedavne njene kratke izjave da je Vlada izdvojila miliona evra za populacionu politiku.

"Grad Beograd je izdvojio dva miliona evra za muzičku fontanu na Slaviji, a Vlada duplo manje za populacionu politiku", kaže Obradović i pita kako je moguće da Đukić Dejanović za 10 meseci nije pokrenula  nijedan  projekat populacione politike.

Obradović je zbog, kako je naveo, zabrinutosti građana,  ministre policije i rada Nebojšu Stefanovića i Aleksandra Vulina pitao u kom pravcu će ići migrantska kriza.

SDS je podnela predlog za formiranje anketnog odbora radi utvrđivanja  stanja u medijima nakon procesa privatizacije, a Miroslav Aleksić iz poslaničke grupe SDS pitao je ministre kulture i privrede kakvi su efekti i rezultati privatizacije medija, te kako će biti rešen status Tanjuga.

Aleksić kaže da nažalost mediji u Srbiji nisu slobodni i nepristrasni, te da je stanje u medijima danas gore nego što je bilo kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja.

Poslanik iz kluba Nova Srbija - Za spas Srbije sa KiM Slaviša Ristić tražio je objašnjenje od Vlade i Kancelarije za KiM u vezi sa sporazumom o telekomunikacijama, navodeći da je Telekom registrovao ćerku firmu kod "nezavisnog Kosova" kome plaća sve dažbine.

Svi zaposleni u Telekomu su, kaže, morali da sklapaju nove ugovore o radu sa tom ćerkom firmom, a uslov za to je bio da se uzmu lična dokumenta "nezavisnog Kosova".

"Kao jedan od uslova traži se da izvadimo lična dokumenta nezavisnog Kosova, a uslov za ličnu kartu je državljanstvo Kosova. Ko im je dozvolio da nam menjaju državljanstvo", pitao je Ristić.

Navodi i da korisnici Telekomovih usluga imaju niz problema jer ne mogu da plaćaju putem telefona razne vrste usluga u Srbiji.

"Probao sam da platim parking u Beogradu, dobio sam poruku da mi ova usluga nije dozvoljena", rekao je Ristić navodeći da na KiM nažalost imamo ne srpsku već albansku kompaniju.

Poslanik DS Balša Božović ponovo je danas govorio o policajcu Daliboru Karanoviću, te upitao zašto je ministar policije Nebojša Stefanović stao na stranu Zvezdana Jovanovića , ubice premijera Zorana Đinđića, a ne časnog policajca te da li je moguće da vlada ima ministre koji su u bliskim odnosima sa zemunskim klanom.

Na navode Božovića da se Karanović kao policajac  borio protiv narkodilera, poslanik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević kaže da o narkodilerima pričaju oni kojima je najveći narkodiler bio investitor.

"Da li je Darko Šarić učestvovao u privatizaciji u vreme bivšeg režima DS i koja su preduzeća bila u pitanju", naveo je Rističević.

Rističević je pokazivao fotografije nekadašnjih članova vlade i pripadnika JSO, te upitao da li je tačno da su tadašnji visoki funkcioneri DS posećivali JSO, da li su visoki funkcioneri DS nekoliko meseci pred ubistvo Đinđića posetili Kulu i priredili priredbu za JSO.

"S obzirom da se nama spočitava veza sa zemunskim klanom,  da li je neko od funkcionera DS  posećivao Dušana Spasojevića u CZ-u? Ima indicija da su to radili tadašnji visoki funkcioneri DS", kaže Rističević.

Lider radikala Vojislav Šešelj kaže da je vlast u Srbiji davala velika obećanja da će preduzeti mnoge stvari na pomaganju porodica haških optuženika.

"Obećanja su išla u pravcu zalaganje vlade pred SB UN da se donese odluka da se svim Srbima osuđenim u Hagu omogući da kaznu služe u Srbiji", kaže Šešelj.

Navodeći da su Srbi u Tribunalu optuženi za izmišljene zločine , Šešelj kaže da je haški optuženik Ratko Mladić u teškom zdravstvenom stanju.

Šef poslaničke grupe D JB Saša Radulović  pitao je kada će konačno da bude donet konačan raspored sedenja poslanika u skupštinskoj sali, te kada će biti donet godišnji plan rada skupštine kako se, kaže, ne bi dešavalo da se sednica zakazuje juče za danas.

Radulović je premijera Vučića pitao koliko se puteva izgradilo od 1954 izgrađeno, a koliko za poslednjih pet godina.

Na dnevnom biće i izmena Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora parlamenta koji je podnela Poslanička grupa Demokratska stranka.

Poslanici će razmatrati i o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Skupštine Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela predsednica parlamenta.

Predloženim dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita predviđeno je da agencija može devizna sredstva ulagati i u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Srbija ili Narodna banka Srbije (NBS).

Kako je navedeno u tom predlogu, ta ulaganja su moguća u okolnostima značajnih promena na međunarodnom finansijskom tržištu uzrokovanih postojanjem negativne kamatne stope na depozite kod stranih banaka.

Dopunom postojeće zakonske obaveze smanjiće se i troškovi koji su uzrokovani negativnim kamatnim stopama u Evrozoni, a time bi se, imajući u vidu pozitivne stope prinosa na hartije od vrednosti čiji je izdavalac Srbija, omogućilo efikasnije raspolaganje sredstvima, pre svega,fonda za osiguranje depozita i ostvarila zakonska obaveza da se na sredstva tog fonda moraju ostvarivati odgovarajući prihodi.

Predlogom zakona o davanju državnih garancija za zajam Nemačke razvojne banke KWF EPS-u za projekat "Modernizacija sistema za otpepeljavanje TE Nikola Tesla A", Srbija preuzima obavezu da jemči za obaveze EPS-a prema KWF banci po osnovu Sporazuma o zajmu zaključenog između te banke i ovog domaćeg Javnog preduzeća 28. februara 2017. u Beogradu.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o davanju garancije Srbije u korist KWF banke za kredit Elektromreže Srbije u visini 15 miliona evra, koji je namenjen za regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Kurir: SKUPŠTINA UŽIVO MAJA PROŠAPUTALA, AL’ OTIŠLO U ETAR Gojkovićeva: Ovaj Balša je mnogo nervozan čovek!