Izvor: Politika, 19.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzdasi za senzacijom Federerovog doba
U trećem kolu na Međunarodnom prvenstvu SAD Janko Tipsarević protiv najboljeg tenisera današnjice igrao meč karijere, ali mu je izmakla pobeda života – 6:7 (5:7), 7:6 (7:1), 5:7, 6:1, 10:8
Zašto je poslednjih godina lepota teniskog sporta u okrutnoj zbilji – da Federer mora gotovo uvek da pobedi. Čak i kada se jasno čuje kako pod njim pucketa tanak led.
Zbog toga se uspesima jedne od najsvetlijih sportskih ličnosti svih vremena divi svako na kugli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemljaskoj. Uraganski pljesak se pred njim podiže u visine na svim najblistavijim pozornicama „belog sporta”, pa i na „Rolan Garosu”, koji mu možda zauvek ostane neostvareni san.
I danas i posle ko zna koliko godina, kroz priču o velikom Federeru prelamaće se meč karijere Janka Tipsarevića u kojem je ovom našem teniseru izmakla možda i pobeda života. Ostali su uzdasi za senzacijom Federerovog doba, ali je kao i na prošlogodišnjem Vimbldonu podgrejana nada da Tipsarević neće više da blesne pa da se ugasi na svetskom teniskom nebu poput komete. Njemu u tom sazvežđu pripada zavidno mesto, nagovešteno baš u Melburnu pre sedam godina kada je postao juniorski prvak Međunarodnog prvenstva Australije, a potvrđeno juče pod svodom arene „Rod Lejver”.
Izgubio je od švajcarskog asa, neuporedivog među savremenicima, sa 6:7 (5:7), 7:6 (7:1), 5:7, 6:1, 10:8 u meču koji je trajao četiri časa i 27 minuta. Iako Federerova era nije počela tako davno, ne pamti se ko ga je još toliko dugo držao na tihoj vatri.
Odavno najbolji teniser današnjice nije bio tako bled u licu i ophrvan neizvesnošću na najvećim turnirima na kojima mu je teško preoteti skiptar iz ruku. Otuda je razumljiva njegova radost do neba posle okršaja dostojnog najvećih, nezaboravnih finala. S poslednjim poenom, kada mu je spao težak kamen oko vrata, nastavljen je njegov put u istoriju.
Tipsarević, nažalost, nije okrnjio mit o njemu. Raslet uzbudljivog duela je bio takav da će se o Federeru i dalje govoriti kao o simbolu za mentalnu čvrstinu u najtežim trenucima koja ga izbavi i iznese do pobede. Tako je bilo i u okršaju s Novakom Đokovićem u finalu lanjskog Međunarodnog prvenstva SAD kada je naš teniser ozbiljno potkopao njegov tron, ali oba puta nije izdržao u taj-brekovima, uprkos nekoliko set-lopti.
Tipsarević je u susretu s Federerom ostvario više od toga, pred očima 15.000 gledalaca i televizijskog auditorijuma od nekoliko stotina miliona duša. Baš u tome i jeste simbolika njegovog teniskog puta – da u okršaju s teniserom kakav se retko rađa izbije na videlo neoboriva istina. Neke Tipsarevićeve godine su pojeli skakavci, a da nije bilo tako, možda bi svojevremeno najboljem junioru na svetu danas pripadala slava koju imaju Đoković, Ivanovićeva i Jankovićeva. U svakom slučaju, Tipsarević se na Vimbldonu bio opredelio za novi početak, a veliki otpor Federeru je jedan od značajnih koraka s te vododelnice.
Koliko je puta u nezaboravnim teniskim mečevima presudio fatalni brejk kao sinonim za put u pobedu ili u poraz. Tako je bilo i u okršaju Tipsarevića i Federera. Peti, odlučujući set jednostavno nije mogao da ide u nedogled, iako se igralo na dva razlike (samo se na Međunarodnom prvenstvu SAD u slučaju da je 6:6 igra taj-brek). Ali, zašto je u famoznom 17. gemu đavo morao da se uvuče baš u Tipsarevićeve ruke, u njegov reket i loptice koje je slao preko druge strane mreže. I to kada je na svoj servis poveo s 40:0.
Da Federer u takvim situacijama iznalazi neverovatne, zaprepašćujuće odluke, koje ostavljaju bez daha, viđeno je ko zna koliko puta. Bilo je tako još jednom, a nije moralo. Tipsarevićeva brzopletost i želja da iznova stavi Federera pred svršen čin pa da mora da servira za opstanak u igri, odvela ga je u poraz na pragu najveće pobede. Švajcarac to ne prašta.
I odlazi dalje i pitanje je da li će sada iko moći da ga zaustavi na putu ka četvrtom trofeju, a trećem uzastopnom. Možda ni Đoković, iako bismo to najviše želeli. Tipsarević ima za čim da žali, jer je uspeo da u velikom delu meča zauzda neuporedivi bekhend jednom rukom i brze noge Federera i obori njegov surovi pogled, a ostao je praznih šaka.
U tome i jeste lepota sporta i njegova ironija – da neko mora da izgubi da bi pobednik bio ovenčan slavom. U ovom trenutku, kada smo opijeni „belim sportom” kao nikada do sada, porazi nas bole istom jačinom kao što nas raduju pobede. Ovaj Tipsarevićev poraz treba da bude predvorje njegovih budućih uspeha kao što je to bio slučaj s Đokovićem pred Federerom na „Flašing Medouzu”.
-----------------------------------------------------------
Federer bolji u prelomnim momentima
Naš teniser sproveo u delo zamisao da neprestano atakuje. – Federer: Šteta što u tenisu nema nerešeno
Tipsarević je posle meča govorio:
– Koliko god to neverovatno zvučalo, u pobedu protiv Federera mora neprestano da se veruje. Ne vredi ako samo želiš da odigraš dobro, da ga nateraš da se dobro pomuči za svoj novac. U tom slučaju nećeš iskoristiti šansu, jer ćeš previše da se uplašiš pobede. Izašao sam na megdan da pobedim i bio sam veoma blizu. Izgubio sam zato što je Federer bio bolji u prelomnim trenucima. Iako sam teren napustio kao gubitnik, mnogo sam dobio. Smatram da sam zadobio poštovanje tenisera iz celog sveta. Iznenađujuće, ali ne osećam se toliko loše. Protiv Federera pomaže samo neprekidna agresivna igra, jer se tako on muči. Ali, to nije jednostavno, čak i pri vođstvu u gemu od 40:0.
Federerova izjava posle meča je bila sledeća:
– Nemam često priliku da igram meč u pet setova, osim ako mi je protivnik Nadal. Bilo je lepo biti deo takvog duela. Sjajna bitka, fer-plej... Tipsarević je dobar čovek i teniser. Šteta što je neko morao da izgubi. Nekada mi je žao što ne može da se završi nerešeno. Zbog ovakvih mečeva se rano osedi. Šteta za Tipsarevića, ali kakva sjajna pobeda za mene. Nisam smeo niti mogao da mislim na prilike koje sam propustio, pošto Tipsarević nije prestajao da me muči. Bio sam impresioniran i začuđen njegovom dobrom igrom. Servirao je odlično. Nije mi dao mira.
-----------------------------------------------------------
Tipsarević mogao da bude karika do Đokovića
Od kada je Federer 2. februara 2004. zaseo na svetski teniski presto, pognuo je glavu pred samo 13 protivnika. Najčešće pred Nadalom i Nalbandijanom. Neki su ga pobedili samo tad i verovatno nikada više. Poslednji među onima koji su i Federeru uzeli meru jeste Novak Đoković, ali između njih se suparništvo tek rasplamsava. Savladao ga je u finalu u Montrealu prošle godine. Sledeća karika je mogao da bude Tipsarević...
-----------------------------------------------------------
Meč s najboljim u pet setova prava retkost
Ako se složimo da Federerova era praktično počinje trijumfom na Vimbldonu 2003, ako zanemarimo Međunarodno prvenstvo SAD te godine na kojem je ispao u osmini finala i „Rolan Garos” na kojem mu je Nadal noćna mora, onda švajcarski teniski as ima samo jedan bolan poraz na tri turnira za „gren-slem” na čijim je prestolima. Bilo je to u polufinalu u Melburnu 2005. Savladao ga je Rus Marat Safin, potonji pobednik.
Na Vimbldonu je petostruki uzastopni pobednik (2003-2007), na „Flašing Medouzu” četvorostruki (2004-2007), a u Melburnu trostruki, a uzastopce dva puta (2004, 2006, 2007). S tri pobede ove godine njegov skor je praktično 93 meča – 92 pobede. U pet setova je retko igrao, a samo je od Safina izgubio. Evo pregleda tih mečeva:
MEĐUNARODNO PRVENSTVO SAD
2004.
četvrtfinale
Agasi (SAD)
6:3, 2:6, 7:5, 3:6, 6:3
180 minuta
VIMBLDON
2007.
finale
Nadal (Španija)
7:6 (9:7), 4:6, 7:6 (7:3), 2:6, 6:2
225 minuta
MEĐUNARODNO PRVENSTVO AUSTRALIJE
2005.
polufinale
Safin (Rusija)
7:5, 4:6, 7:5, 6:7 (6:8), 7:9
268 minuta
2008.
treće kolo
Tipsarević (Srbija)
6:7 (5:7), 7:6 (7:1), 5:7, 6:1, 10:8
267 minuta
Nagoveštaj Federerove potonje prevlasti bila je pobeda u osmini finala na Vimbldonu 2001. protiv Amerikanca Pita Samprasa sa 7:6 (9:7), 5:7, 6:4, 6:7 (2:7), 7:5 za 221 minut.
G. Anđelić
[objavljeno: 20/01/2008]
