Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Okt.2015, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U 109 škola samo po jedan đak
Čak 109 seoskih škola širom Srbije pohađa po jedan đak, istraživale su Novosti.
Prema podacima objedinjenim u novoj bazi podataka (Jedinstvenom informacionom sistemu) u Ministarstvu prosvete, u čak hiljadu seoskih škola uči deset ili manje đaka. Svi oni stanu u jednu učionicu, od prvog do četvrtog razreda, i uglavnom ih uči jedan učitelj.
"U 109 sela škola radi zbog jednog đaka, u 131 zbog dva, u 106 zbog tri, u 123 zbog četiri učenika... Po pet đaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ima u 115 sela, po šest u 93 seoske škole, sedam je u 102, osam u 82, devet u 69 i zbog deset đaka nastava je organizovana u 75 škola", pišu Novosti.
Reč je o izdvojenim odeljenjima, čije matične škole se nalaze u malo većim selima ili gradovima i koje imaju više učenika.
"Broj dece u selima smanjuje se godinama i decenijama unazad. Veliki broj sela prema Kuršumliji, Mačkovom kamenu, Donjoj Rači, pa na Staroj planini i u Toplom Dolu ima upravo ovakve škole, sa jednim ili najviše nekoliko učenika", za Novosti priča Dragan Gejo, načelnik Školske uprave Niš.
"To nije dobro ni za decu, ni za državu. U svako to selo putuje po jedan učitelj, a deca nemaju sa kim da se druže, već su usamljena. Pokušana je pre nekoliko godina racionalizacija mreže škola, kako bi se tamo gde je moguće zatvorila škola i deci obezbedio prevoz do prve veće škole. Tada se digla uzbuna da će se sa školom ugasiti i selo i odustalo se", dodaje Gejo.
Brigu o mreži škola trebalo bi da vode lokalne samouprave. Upravo je njena racionalizacija jedno od najbolnijih pitanja srpske prosvete - gde školu ugasiti, gde ostaviti i da li ima dovoljno novca da se održava čak hiljadu škola sa do deset učenika. Broj škola se ne menja značajno, a broj prvaka se za dve-tri decenije smanjio sa oko 95.000 na ispod 70.000.
"Mreža škola kakvu danas imamo posledica je propisa prema kojima država plaća zarade zaposlenima u školama, a ingerenciju da formira mrežu škola ima lokalna samouprava. Pošto spajanje škola ne donosi mnogo koristi lokalnoj samoupravi, oni se ne trude u velikoj meri da optimizuju mrežu škola", objašnjava za "Novosti" dr Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete.
Da će situacija biti sve lošija, potvrđuje demograf dr Vladimir Nikitović, saradnik Instituta društvenih nauka. On kaže da sistem treba racionalizovati, ali ne i smanjiti dostupnost obrazovanja mladima. Jer to bi bilo pogubno.
"Smanjivanje broja đaka u Srbiji gotovo da je tabu tema, a dešava se svugde, čak i u većim gradovima. Borba za svakog učenika već nekoliko godina traje i u školama u Beogradu, posebno u centru grada. One koje su na glasu upisuju dovoljno učenika, a ima škola koje ne uspevaju da upišu ni 50 prvaka", kaže dr Nikitović
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
