Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Apr.2015, 19:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Uvek sam bio na stanovištu praktične politike
Istorijsko pomirenje Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije posle 5. oktobra nije bilo samo pauza, jer moramo da razumemo politiku ne samo sa stanovišta dnevnih rezultata i afiniteta ili emocija, izjavio je danas lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije Boris Tadić, i podsetio da je Zoran Đinđić 1993. godine želeo da pravi vladu sa Slobodanom Miloševićem, što je tih ratnih godina bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << još gora stvar, te da su ljudi koji su tada stvarali Demokratski stranku uvek bili na stanovištu praktične politike.
Tadić je, gostujući u emisiji „Jedan na jedan“ Radio-televiziji Vojvodine, rekao da u politici moraju da se donose odluke koje su izuzetno bolne, a jedna od njih je bila da se uspostave takvi odnosi sa SPS.
„Lično sam bio životno ugrožen od te stranke, jer sam 5. oktobra imao pretnje zatvorom od 10 do 20 godina, zbog svog učešća u štrajku u Kolubari. SPS je stranka koja ugrožavala moj život i ja sam imao ogroman lični problem zbog toga, ali posle 5. oktobra ja sam postao slobodan građanin“, rekao je on i dodao da je taj lični odnos morao da skloni u stranu i da uspostavi strateško partnerstvo sa strankom koja napustila svoju politiku u ime politike koju je sam on zagovarao.
Tadić podseća da nikada nije imao, kao šef Demokratske stranke i predsednik Srbije, priliku da raspolaže sa 51 odsto podrške poslanika u parlamentu.
„Kao stranka smo u tom trenutku imali 68 poslanika i dva poslanika više, u čitavoj koaliciji od 11 stranaka, nego što je prosta većina. Potreba da se razgovara sa 11 različitih političkih entiteta svaki dan je postojala i ja nisam mogao da biram svoju opoziciju kao što to obezbeđuje lagodna većina Srpske napredne stranke SNS“, objašnjava on.
Što se tiče njegovog uticaja na podelu Srpske radikalne stranke, Tadić ističe da je to sada mit, te da nikada nije mogao da ubedi ni Aleksandra Vučića, ni Tomislava Nikolića da preuzmu takav korak, jer su oni „samostalni ljudi“ i da bez njihove inicijative toga ne bi bilo.
Ali mislim da je dobro da dejstvo svih onih stranaka koje su bile antievropske umanji i da imamo konsenzus oko izgradnje evropskog puta i mira u regionu. Kao što vidimo danas na primeru Hrvatske, ta izgradnja mira i stabilizacije bilateralnih odnosa ne funkcioniše najbolje, ali je nesumnjivo da sadašnja vlada, koju čine i Ivica Dačić, koga sam ubeđivao da napusti politiku Slobodana Miloševića, a onda i Nikolić i Vučić, to je dobro za Srbiju.
Đinđić bio uveren da sa Miloševićem može da kreira drugačiju politiku
Tadić kaže da se zaboravlja da je tragično stradali premijer Srbije i nekadašnji lider demokrata Zoran Đinđić još 1993. godine na izborima krenuo u formiranje vlade sa Slobodanom Miloševićem, što je tada, kako kaže, bilo još gore, nego njegovo partnerstvo sa Dačićem, koji je počeo da napušta politiku Miloševića.
„To su bile ratne godine i Đinđić je bio uveren da sa Miloševićem može da kreira drugačiju politiku, što je bilo vrlo opasno, a odustao je u trenutku kada je video da ne možemo da dobijemo ulogu premijera. Mi smo tada, ljudi koji su stvarali Demokratsku stranku, uvek bili na stanovištu praktične politike, konkretne politike koja može da menja stvarnost uprkos strašnoj ceni koje smo mi i lično plaćali“, ističe on.
Tadić dodaje da je, tako, i sam plaćao cenu, da bi se uspostavio mir u zemlji, da bi došlo do nacionalnog konsenzusa oko strateške orjentacije.
„To je najveća stvar koju smo uradili, jer da nismo, mi bi smo danas bili zemlja koja je i dalje u nekoj vrsti građanskog rata, opet bi tema izdajnika i patriota bila na dnevnom redu, ljudi bi gubili živote, a pripadnici nacionalnih manjina bi bili isterivani iz stanova“, navodi on i dodaje da bi i danas povukao isti potez jer je uvek morao da pravi partnerstvo sa nesrodnim partnerima.
Vlada u senci nema nikakav plan, ni program
Govoreći o političkoj budućnosti SDS i eventualnim predizbornim savezima u pokrajini, Tadić kaže da kao prirodne partnere vidi Ligu-socijaldemokrata Vojvodine, stranke nacionalnih manjina i Zajedno za Srbiju, te da ih od saveza sa Pajtićevom Demokratskom strankom i dalje dele brojni razlozi zbog kojih je on i napustio tu stranku.
„Nisu razrešene mnoge koruptivne afere iz prošlosti a, na kraju, to je stranka koja pokušava da napravi distancu od politike koju sam ja vodio i za koju je ta stranka glasala. Istovremeno, DS ne zna da definiše koja je sada njena politika jer, kao što vidimo, Vlada u senci nema nikakav plan, ni program. Iako kritikuju sve poteze Vlade Srbije, ne znam sa kim bi uspostavljao koaliciju ukoliko pojedine stranke ne znaju šta će raditi u budućnosti“, zaključuje on.
Laž je da sam protiv autonomije Vojvodine
Tadić ukazuje na to da su unutar Demokratske stranke postojala različita mišljenja oko nadležnosti AP Vojvodine, te da je laž da je on protiv autonomije Vojvodine, za koju krivi političku borbu unutar DS.
On dodaje da planira da napravi predlog izmene Ustava Srbije, najpre zbog neadekvatne preambule o Kosovu i implicitnog priznanja nezavisnosti Kosova u visokom aktu kao što je Briselski sporazum.
„Treba da se ide u decentralizaciju i regionalizaciju zemlje, kako bi koristili resurse opština i regija za razvoj zemlje. Mnoge nadležnosti moraju da idu na nivo regija, ali i opština, jer nije u redu da se nadležnosti prenose do drugog nivoa vlasti, a da predstavnici građana u opštinama nemaju nikakve nadležnosti i da zavise, na primer, od pokrajinskih vlasti“, navodi on.
Tadić smatra da treba proširiti nadležnosti AP Vojvodine, tako da se ne ugrozi funkcionisanje centralne države, i dodaje da ono što je politička snaga koju je on predvodio uradila za Vojvodinu u proteklih 20 godina, od decentralizacije, do zaštite nacionalnih manjina, predstavlja najbolju garanciju da će u budućnosti zastupati interese Vojvodine.
Glavni problem Pokrajinske vlade je ko će biti direktor
Govoreći o poziciji SDS kao opozicione stranke, Tadić je rekao da je imao ponude da uđe i u republičku i pokrajinsku vlast, ali da je odbio zbog, kako kaže, nesvrhovitosti.
„Aktuelni ministri kažu da nas nikada nisu zvali u vladu, ali je tokom samih pregovora bilo više nego jasno da smo imali otvorena vrta u obe vlade. Govorkanja koja su ometala naš politički nastup dolazila su kako iz vlasti, koja je želela da izabere bezopasniju opoziciju, tako i iz opozicije, koja je želela da se otarasi konkurencije“, objašnjava on.
Tadić podseća da je 2012. godine, zajedno sa delegacijom Lige socijaldemokrata Vojvodine, razgovarao sa Aleksandrom Vučićem, ali i sa Bojanom Pajtićem, i ponavlja da mu je oba puta nuđeno da uđe u vlast.
„Odbili smo jer je bilo nesvrhovito, što se vidi svakog dana. Mi smo zahtevali ostavke najmanje pet ministara, zbog nekompetentnosti i lošeg rada, od prosvete, zdravstva, do odbrane. U Pokrajinsku vladu nismo hteli da uđemo ako će se nastaviti politika personalnih rešenja. Glavni problem Pokrajinske vlade je ko će biti direktor Vojvodinašuma, zbog resursa koji Vojvodinašume sa sobom nose“, objašnjava on.
Ja sam prekinuo finansiranje DS od strane Miškovića
Tadić ukazuje na činjenicu da nije on taj koji je uvek birao sve svoje saradnike, te da je Demokratska stranka bila decentralizovana i, u skladu sa tim, pojedini odbori predlagali su i određene ljude.
„Uvek sam tražio od nadležnih da za određene afere daju dokaze, a ne samo da slušamo govorkanja o tome da li je neko korumpiran ili ne. Moram da kažem da sam nasledio mnoge afere iz prošlosti, iz vremena kada nisam bio predsednik DS, kao saradnja sa Miroslavom Miškovićem, koju sam lično preknuo… ja sam prekinuo finansiranje DS od strane Miškovića“, ističe on.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
