Izvor: Sportske.net, 05.Jul.2017, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svega ima to istina, al' poslednja je Nikolina
Tako je kako je, moraćemo bez Jokića. Šanse da se ovoji dugo čekano zlato su na nivou teorije, i postolje je pod velikim znakom pitanja. Da li je priča morala da ima ovakav epilog?
Narod je razočaran kada je postalo jasno, mada se jasno naziralo da Jokića ovog leta nećemo gledati u dresu reprezentacije onog trenutka kada je njegov agent Miško Ražnatović progovorio na tu temu.
Iz Denvera su neprestano stizale poruke da je sve stvar Nikolinog ličnog izbora, >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << mada su Nagetsi suptilno provlačili priču da bi za "njegovo dobro" bilo bolje da preskoči Evrobasket. Njihovi argumenti bili su da bi Jokić trebalo da iskoristi leto da pojača mišićnu masu, kako mu se sledeće sezone ne bi dešavalo da "diše na škrge" u gustom rasporedu utakmica.
Javnost u Srbiji je kivna na Jokića, trenutno su na snazi dani žalosti i besa, i oni umereniji na društvenim mrežama sada naginju ka ekstremina, milioni su baš zajahali i ne mogu da se pomire sa "izdajom".
Nikoli se zamera što je podlegao pritisku kluba i svog menadžera, mada bi krivicu što je ispalo kako je ispalo trebalo da snose svi. I Savez, i selektor i celokupna "kamarila" oko nacionalnog tima.
Nijednog trenutka nije bilo pomena o novcu za osiguranje, mada ta stavka nekim čudom ne igra značajnu ulogu kod NBA košarkaša koje zastupa Ražnatović ako se prisetimo da je bivši predsednik Saveza Dragan Đilas prošlog obezbedio sredstva za osiguranje Bobana Marjanovića, verovatno iz razloga se znalo da od Jokičevog nastupa na Evrobasketu neće biti ništa mnogo pre nego što je to zvanično saopšteno. Možda zvuči zaverenički, ali ovo iščekivanje je samo upotrebljeno da se pojača dramski momenat.
Nije pomoglo ni prijateljstvo između selekotra Saše Đorđevića i visokog zvaničnika Nagtesa Arturasa Karnišovasa, prijatelji su se našli na različitim stranama.
Težnje Nagetsa su sasvim legitimne, ali upitno je da li su njihovi gorepomenuti argumenti jači nego, 'ajde tako da ih nazovemo, naši.
Jedan od kolega je u svojoj obradi ove teme izneo tezu da je vremenski interval od kada je Denver završio prošlu sezonu do početka nove duži od pola godine, tačnije 190 dana. I zamislite, sada je problem da Jokić provede mesec i po dana sa reprezentacijom. Uz sve to, sigurno je bilo moguće pronaći solomonsko rešenje da Jokić radi po tom planu i da zaigra na Evrobasketu. Pričaju neki i o mogućnosti rizika da u slučaju povrede ostane bez jakog ugovora i da mu je naredna sezona za to ključna. Sve to stojil, ali setimo se da Novickom, Gasolu i mnogim drugom neameričkim košarkašim to nikada nije bilo opravdanje. Nikola je supertaletnovan, nije zanemarljivo ni to što je beli cenatra, ima samo 22 godine, u svakom pogledu je 'zlatna koka'.
Realno gledano, kada uzmemo u obzir igrača njegovog profila koji se igra košarke, on bi na Evrospkom prvenstvu odigrao minimum tri utakmice koje su neuopredivo ozbiljnije od onog cirkusa od košarke koji je igra Denver tokom regularnog dela sezone. Koliko god bila neoboriva teza da NBA liga okuplja najbolje što svetsak košarka nudi, ozbiljna košarka se preko bare igra tek u plej-ofu.
Grupa nam je 'boza', Jokić utakmice protiv Velike Britanijei Belgije npr. ne bi ni morao da igra, protiv Rusije i Turske bi mogao čisto da oseti teren i koševe, a sparing protiv Letonca Kristapsa Porzingisa bi sigurno u smislu napretka imao neuporedivo veću težinu nego da "metar" dana diže tegove i prevrće traktorske gume.
Kod Porzingisa moram da napravim malu digresiju, jer je njegovo učešće na Evrobasketu veoma jak argumet onih koji su razočarani Jokićevom odlukom. Kao i Nagetsi u Jokiću i Niksi u Letoncu vide tzv. zaštitno lice franšize. Neko će možda reći da su Niksi u "kanalu", istina je, ali ta franšiza ima neuporedivo veći renome nego Nagetsi, ako ni zbog čeg drugog ond što su iz grada koji je centar sveta, a ne Kolorada, koji je "američka Vrška čuka".
Dakle, Jokić bi do nokaut faze imao samo jedno pravo "preznojavanje", i ako pođemo sa pretpostavkom da bismo u 1/8 finala dobili nedoraslog rivala, on bi se onako ljudski "potrošio" na tri-četiri utakmice na turniru. Možda mnogo idealizujem, možda neko smatra da bi ovako privilegovan tretman jednog igrača moogao da naruši timski duh, ali ubeđen sam da će igrači od kojih se očekuje da iznesu najveći teret u borbi za medlji biti pošteđeni većih napora od strane stučnog štaba u prvoj fazi takmičenja. Zašto? Zato što mislim da nam se može.
Meni lično je mnogo krivo što neći videti Nikolu Jokića u klinču sa braćom Gasol. Tvrdo stojim pri stavu da bi za igrača njegovih karakteristika taj izazov imao veći uticaj i značaj na dalji razvoj nego, kako ono kažu, "rad na telu". Sećam se da sam kao klinac na kampu na Borskom jezeru od jednog našeg renomiranog košarkaškog trenera čuo rečenicu, parafraziraću - najnebitnija utakmica više znači nego deset najjačih treninga.
Mišljenja sam da je najkomepentnij da o ovoj temi govori Dejan Milojević, bilo bi zanimljivo čuti njegov stav po pitanju Nikole Jokića, mada i kod iskrenosti njegovog stava postoji sumnja jer je trener kluba čiji je vlasnik Jokićev menadžer, koji je, kako već rekosmo, bio jedan od glavnih inicijatora da se ova priča završi baš kako se završila.
Da li će Nikola Jokić jednog dana žaliti što se nije odazvao pozivu selektora Đorđevića zavisi od onih koji su se pozivu odazvali, tj od toga šta budu uradili u Istanbulu.
Još je rano za prognoze, jer su poznate samo konture, ali u ovoj konstelaciji snaga nije relano nadati se zlatnoj medalji sa velikog takmičenja koja se čeka od Indijanapolisa 2002. Razlog je što osim Jokića neće biti ni Stefana Markovića, ni Nemanje Bjelice, za koje, šta god ljudi pričali, nemamo nemamo adekvatne zamene, kao i što će Španci doći u sastavu jakom kao crna zemlja.
Do pobedničkog postolja u ovm krnjem sastavu možda možemo ako se pre finala ne sastanemo sa Španijom, ako upotrebna vrednost Bobana Marjanovića bude bila na maksimumu i ako se dosta kockica poklopi. Plašim se da te kockice nismo potrošili na Mundobsketu u Španiji i Olimpijskim igrama u Riju...
