Izvor: Vostok.rs, 14.Nov.2016, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Ruski Betmen“ – svetski rekorder u bejs skokovima
On je izveo bejs skok sa visine od 7.700 metara, prvi je skočio u krater aktivnog vulkana i postavio još nekoliko svetskih rekorda. Mediji ga zovu „ruski Betmen“ i „čovek sa krilima“, ali 51. godišnji Valerij Rozov ne mari mnogo za te nadimke. On doživljava rizik kao način života koji ne namerava da promeni.
Prvi skok nije bio najstrašniji
Rozov je najpre bio alpinista, a zatim je počeo da se bavi bejs skokovima. On dobro pamti svoj prvi skok, jer to po njegovom mišljenju svima ostaje u sećanju. Pa ipak, to nije bi njegov najupečatljiviji skok.
Čo oju, Himalaji, oktobar 2016. / redbullcontentpool.com
„Svi osećaju manju ili veću tremu. Kod nekoga su ta osećanja veoma snažna, ali ja sam već bio iskusan alpinista, a u alpinizmu je takođe potrebna dobra psihološka priprema, i zato sam se dobro kontrolisao. Nisam se kolebao da li ću skočiti ili ne“.
Bejs skakač o svemu sam odlučuje U bejs skokovima je Rozovu pored alpinizma pomoglo iskustvo u skokovima sa padobranom. Pa ipak su bejs skokovi mnogo teži, kaže on.
Čo oju, Himalaji, oktobar 2016. / redbullcontentpool.com
„Najvažniji je trenutak kada se odlučiš za skok. U padobranstvu tu odluku umesto padobranca donosi pilot, kao i službe na zemlji. Bejs skakač, međutim, odlučuje sam. Ja nemam rezervni padobran i sigurnosnu opremu. Običan padobranac ima osećaj da on u potpunosti upravlja svojim padom. Čim iskoči iz aviona on odmah upada u vazdušnu struju. Prilikom skoka sa litice najpre se treba pravilno odraziti, a zatim čekati nekoliko sekundi dok se vazdušna struja pojavi da bi se moglo upravljati letom. I sve vreme se leti u opasnoj blizini objekta“, kaže Rozov.
Čo oju, Himalaji, oktobar 2016. / redbullcontentpool.com
Nemoguće je potpuno izbeći rizik Bejs skokovi su postali velika Rozovljeva strast. On je već izveo stotine skokova na svim kontinentima. Međutim, čak i najiskusniji profesionalac ne može predvideti sve rizike, jer su skokovi u ovoj disciplini vrlo nepredvidivi. Sportisti se često približavaju opasnoj crti. „Imao sam problema sa ateriranjem kada sam bukvalno jedva ostao živ. Jednom sam, na primer, upao u vodu u planinskoj reci“, kaže Rozov.
Pa ipak, i u nestandardnim situacijama postoje standardna rešenja. „Uglavnom imam vremena da ispravim grešku. Ponekad telo samo pravi određene pokrete dok mozak još nije uspeo da reaguje“, kaže ruski sportista. „Ali ipak, tu ništa nije sigurno. Ponekad, kada analiziram ono što se desilo, shvatim da nije bilo globalne greške nego samo malo nisam imao sreće i sve je krenulo po najgorem mogućem scenariju“.
Skok sa vrha planine Ušba (4690 m.), Kavkaz, juli 2012. / redbullcontentpool.com
Tako je, na primer, sve krenulo naopako kada su Rozov i njegov drug na Kamčatki skakali u krater vulkana. Od vulkanskog dima nisu mogli dobro da procene situaciju i suviše su se približili zemlji. Valerij je uspeo da aterira, ali njegov drug je imao manje sreće – udario je u padinu jer padobran nije stigao da mu se otvori. Zadobio je kompresionu frakturu kičme. Srećom nije ostao invalid.
„To je bila naša greška. Taj skok smo izveli krajem dana i on je bio već četvrti po redu, bilo je dosta hladno i zaista smo bili umorni. Ali po rediteljevoj zamisli trebalo je da prikupimo što više lepih kadrova. Jedna mala pogrešna odluka je pokrenula čitav niz pogrešnih događaja“, kaže Rozov.
Uživanje u pejzažu – samo u jednostavnim skokovima
Za vreme teških skokova bejs skakač se koncentriše isključivo na svoje poteze, a samo ponekad može da uživa u pejzažima. „Ja mogu da skočim sa visoke litice i da letim na otvorenom prostoru iznad alpskih livada gde mogu da se spustim u bilo kojoj tački. Tada mogu da uživam u pejzažu“, kaže Rozov. Nešto drugo je opasan skok sa niske litice, „tu mozak radi kao kompjuter i analizira sve unaokolo“.
Kilimandžaro, februar 2015. / redbullcontentpool.com
Treba biti u formi
Da bi se čovek bavio bejs skokovima ne mora obavezno da drži posebnu dijetu, ali ipak treba da bude u formi. Valeriju Rozovu to odlično polazi za rukom iako ima 51 godinu.
„Fizička kondicija i rad srca su izuzetno važni za svakog alpinistu. Ne može čovek da pusti stomak i da sa njim ide u planine“, objašnjava Rozov. „Onoga dana kada se izvodi skok nema nekih posebnih ograničenja što se tiče hrane, ali naravno, ako se čovek prejede onda mu taj skok ne prija“.
Šivling, Himalaji, maj 2012. / redbullcontentpool.com
Porodica ima tremu, ali i razumevanje Porodica svakog ljubitelja adrenalina uvek ima tremu, što je i normalno, priča Rozov. Njemu samom to ne smeta da uživa u životu, utoliko pre što i njegova supruga, sa kojom se upoznao na planinarenju, ima ista interesovanja, isto kao i njihova tri sina.
„Supruga ima razumevanja za moj hobi, inače ne bismo bili zajedno. Ona je par godina skakala sa padobranom i zna šta je to. Glavni problem je kada se žena ili muž distanciraju jedno od drugoga i kažu: ’Meni nije zanimljivo to čime se baviš. Ne mogu da te sprečim. Radi šta hoćeš, ja imam svoja interesovanja’. Mi često putujemo zajedno. Dešava se da ja ujutru izvedem skok, a uveče se svi zajedno odmaramo“.
Video nedavnog Rozovljevog rekordnog skoka
Valerij Rozov je počeo da se bavi alpinizmom i padobranstvom još u doba Sovjetskog Saveza. Imao je preko 50 uspona 5. i 6. kategorije i dva puta je bio prvak sveta u padobranstvu (1999. i 2003).
Rozov je stekao svetsku popularnost kada je 2009. godine izveo bejs skok u krater aktivnog vulkana na Kamčatki.
Rozovljevi skokovi su posebno atraktivni zahvaljujući „vingsjutu”. Taj kostim je u proseku težak 1,5 kg.
U velikim projektima ruskom sportisti pomaže njegov tim koji se sastoji od alpinista i grupe snimatelja. U timu ima ukupno 10-12 ljudi.
Indira Šestakova,
Ruska reč
