Izvor: Sportske.net, 22.Jun.2017, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ronaldov nemogući imperativ - Pobeđivanje i ljubav!
Poreski cirkus nema nikakve veze ni sa novcem, to je samo luča koja obasjava rascep nastao nesposobnošću da Kristijano shvati, pobednik nije voljen...
Šta ti ostaje kad si najbolji?
Pa, uvrnuti imperativ da te svi vole...
Ako prevedemo u neku vrstu fudbalskog Kanta, Kristijano Ronaldo bi da sopstvenu maksimu proglasi za opšti zakon.
Jasno da je to nemoguće, kao ni ravnodušnost kada je klasa u pitanju. Ona nosi klicu podele u sebi, moraš da >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << se opredeliš...
Mi koji smo odrasli u bipolarnom svetu to razumemo bolje, današnji klinci imaju sreću da su to fudbalska pitanja, u vreme naših očeva, ranije i dedova mnogo opasnija je bila ideologija koja je ishodište imala u krvavim glavama, bogme i vratovima.
Da se od Baje Malog Knindže, kauboja i indijanaca, vratimo Ronaldu, njegov zahtev za obožavanjem je ostao nerešivi izazov.
Nemojte me zasmejavati, možete li da zamislite situaciju u kojoj takav lik čita nerazumljive brojeve i kao Baja Patak prebrojava novčiće, dok klempava srebrnina, ili devojka sa savršenim ušima i ostalim merama, gleda sa druge strane stola?
Priča o porezu je bes tipa kome su se otvorila nebesa dok gorka svetina ispod njega ne razume baš ništa. Objašnjavao sam, ne jednom, Ronaldo je natčovek, u to ne bi trebalo da imate nikakve sumnje. Nema tu mistike, njega je volja za moć učinila takvim, to je Niče ispravno zaključio, iako ni sam ne zna šta je propustio što nije gledao Kristijana.
Kada neko takav ne može da natera svet da ga voli, reakcija je durenje. Ovde nije vest da je Ronaldo probao da ukrade 15 miliona evra, već da svet ne veruje u njegovu nevinost. Kad kažem svet, mislim i na njegove sopstvene podanike, prevrtljive kao i gomila koja traži nova lica.
U uređenom svetu nema heroja, pa ni fudbalskih, Španija to nije, nije ni Ronaldov Portugal, iako će tamo u Galiciji, stanovnike konkurentskog Viga, dole niz granicu podsmešljivo nazivati "Portugalcima", nema tu puno razlike između suseda, tu je emocija nestabilna, podla, pritvorna kao prosečan fudbalski navijač.
Upravo ta nevera je napravila cirkusku predstavu leta, iako je od početka bilo jasno da je Ronaldo upao u svojevrsnu šizofrenu dilemu, da li je važnije pobeđivati ili biti voljen?
Njegova ambicija ga prži iznutra, to ga i čini natčovekom, sa Realom se pobeđuje, toga nikad dosta. Ostale opcije su klanjanje bez nagrade, osim ako ne verujete u bajke.
Pari Sen Žermen, odnosno Pariz će ga pozdraviti kao Napoleona, dovoljno je samo da dovedu potomke onih što ih je Francuska prigrlila kad su bežali od čari Zalazarove diktature. Neće to imati veze sa igrom, Gali nemaju fudbalski gen za obožavanje, ali ima sa sklonosti da se pokloniš osvajačima.
Mančester Junajted bi bio podgrejana supa, i to iz onog tanjira u koji su pljuvali, da se ne lažemo, i Murinjo i Ronaldo.
Uz to, Junajtedu je potrebno mnogo više od Kristijana da bi pobeđivao, a njegov sat otkucava. Uostalom, situacija sa Ibrom je bila dovoljna pouka, makar Ronaldo zatvorio krug na "Old Trafordu", uz aklamaciju čitavog teatra, šanse da to bude nagrada za životno delo, umesto ovacije za konkretan trijumf su mnogo veće. Svi znamo da takve nagrade jesu omaž, ali da to samo skida prašinu sa ramena, za Kristijana to ne bi značilo ništa, njegovi standardi su drugačiji. On ne želi da se sećaju njegovih ranih radova, već da ga pamte po poslednjoj utakmici.
Ti standardi, prema kojima se obični smrtnici ne mogu meriti, mogu da budu ispunjeni samo u Realu, tamo gde je najlepše načuljiti uši kad zvižduke razmaženih utiša krik pobednika.
Zato, nemojte biti prizemni, ni o kakvom novcu se ovde ne radi, on samo ne shvata da bezuslovna ljubav i sopstvena žrtva nisu rođene sestre, i da kategorički imperativ u fudbalu ne šljaka.
Ali, zato uvek ima izbor, da pobeđuje ili da bude voljen, bez obzira na rezultat.
Nije lako, pogotovo kad si navučen na ovo prvo...
