Izvor: Vesti-online.com, 05.Avg.2016, 16:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pred Srbijom još jedne neuspešne Olimpijske igre?
Na svake četiri godine srpski sportski funkcioneri, treneri i sami sportisti najavljuju "rekordan" broj medalja na Olimpijskim igrama, najčešće baratajući brojkom od 8-10 odličja. A onda, posle dve nedelje navijanja, nerviranja, malo slavlja i više razočarenja, shvatimo da je Srbija osvojila 3-4 medalje, čime na tabeli svih država osvajača odličja zauzme 63. (Peking 2008) ili 42. mesto (London 2012). Ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ponavlja se ista priča u prognoziranju i širenju optimizma. Srbija je poslala čak 103 sportista na najveće svetsko takmičenje (od kojih je bar polovina otišla "turistički", bez šansi za visok plasman). Da li neko od njih može da nas obraduje?
Najveće srpske uzdanice su, naravno, vaterpolisti i Novak Đoković, koji dominantno vladaju u svojim sportovima u poslednjih nekoliko godina. Realno, sve osim zlatne medalje za njih bi bio neuspeh, mada ne treba zaboraviti konkurente koji nam "dišu za vratom", kao što su Mađari u vaterpolu, to jest Endi Marej u tenisu.
Ivana Španović je izuzetno ozbiljan kandidat za medalju u skoku udalj, s obzirom da je već nekoliko godina u samom svetskom vrhu. Ipak, Olimpijske igre su specifično takmičenje na kojima je psihološka pripremljenost veoma važna i gde jedna sitnica može da rasprši snove. Uzdamo se u Ivanu i njenu mentalnu snagu...
Srbi uglavnom sebe smatraju majstorima u ekipnim sportovima, i po pravilu očekuju medalje u košarci i odbojci. Međutim, vremena dominacije su prošla, stigle su nove generacije koje su odlične, ali nedovoljno za penjanje na postolje u Riju. Uspeh je i što su se plasirali među najbolje i tako nastavili tradiciju učešća na Olimpijskim igrama.
Sportisti iz tzv. "malih" sportova navikli su nas na uspehe i uglavnom bar neko od njih donese medalju. Ljudski je nadati se da će to desiti i ove godine, ali treba biti realan. Jedno je osvajati medalje na Evropskim prvenstvima i Svetskim kupovima, biti pri vrhu godišnje rang liste, a sasvim drugo je zablistati na najvećem sportskom takmičenju, za koje svi asovi iz sportskih velesila tempiraju formu. Svaka eventualna medalja strelaca, kajakaša ili veslača bila bi veoma prijatno iznenađenje.
Milica Mandić je jedini osvajač zlatne medalje za Srbiju na Olimpijskim igrama u istoriji i zaslužuje da se posebno pomene. Ova šarmantna tekvondoistkinja oduševila je naciju pre četiri godine u Londonu, ali pred nju ne treba postavljati nerealna očekivanja. Od najvećeg uspeha u karijeri nije osvojila nijednu veliku titulu (dvaput je gubila u finalima Evropskih prvenstava) i biće jako teško da ponovi uspeh sličan onom iz 2012. i ako to ne uspe, ne treba je osuđivati, jer će njeno ime ostati zapisano zlatnim slovima u istoriji srpskog sporta.
Sve u svemu, predstoje nam uzbudljive Igre, na kojima bi za Srbiju uspeh bio da osvoji bar 5 medalja i time stvarno postigne "rekord". Ako 103 sportista ostvare rezultat slabiji od toga, a iskustvo nas uči da ne treba biti preveliki optimista, to će samo predstavljati nastavak razvejavanja zabluda da smo mi "sportska nacija" i da smo talentovaniji od drugih.
Nastavak na Vesti-online.com...
