Izvor: Blic, 06.Feb.2012, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodica Omerović: Grejali smo igrače Hemofarma rakijom i uštipcima
Punih 35 časova igrači, stručni štab i članovi uprave Košarkaškog kluba Hemofarm preživljavali su dramu u smetovima sela Drežnice, na 20 kilometara od Mostara, sedeći u zavejanom autobusu, u kojem je, na sreću, bilo grejanja. Mehanizacija i spasilačke ekipe su se sporo probijale, Vrščanima je poslednjih 12 sati ponestalo hrane i vode, ali su zahvaljujući dobrim ljudima, meštanima, uspeli da se okrepe i u noći između subote na nedelju domognu hotela “Ero”.
Dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su specijalne jedinice Federalne uprave policije i Gorska služba spasavanja Jablanica čistile put, na kojem je visina snega bila tri metra, bračni par Omerović, Mirsada i Enver i njihov sin Adin, uspeli su da dođu do autobusa i pruže pomoć u hrani i piću. O njima Vrščani dan posle govore najlepše, pamtiće ih po dobrom, kako kažu, do kraja života.
- Ma, važno je samo da smo pomogli ljudima u nevolji. Mi smo srećni što smo uspeli da im olakšamo muke, najbitnije je da su se svi zdravi domogli hotela u Mostaru. U ovakvim situacijama se ne gledaju ni vera ni nacija - kažu za "Blic” Mirsada i Enver Omerović, vlasnici ribnjaka na reci Neretvi.
Gosti Hemofarma na proleće u Vršcu
Porodica Omerović ističe da voli sport i da prati košarku.
- Znao sam odmah da su to igrači Hemofarma, Aleksej Nešović, plejmejker Vrščana, igra za reprezentaciju BiH. Da je lepo vreme, došao bih ja danas da ih gledam u Širokom Brijegu. Ostali smo u kontaktu, pozvali su nas i bićemo njihovi gosti na proleće u Vršcu - dodao je Enver.
U petak oko 14 sati autobus sa igračima Hemofarma je ostao zaglavljen, a već tada je Enver sa sinom Adinom uspeo da se probije do njih. Znao je da su unutra igrači Hemofarma, ali i putnici ostalih autobusa kojima je nedostajalo goriva, kao i punici putničkih automobila.
- Bila je velika magla, jak vetar, krenuli smo kroz smetove visoke tri metra, dobili smo i informaciju da je beba od godinu dana iz Banjaluke u autobusu. Uveravali su nas Vrščani da će sve brzo proći, da se ne mučimo, ali kada sam video da nema spasilačkih ekipa ni blizu, organizovao sam porodicu i uključio komšije. Bitno je da se ljudima pomoglo, bili su i pomalo ljuti na spasioce, koji su obećavali "da su tu blizu”, međutim nije bilo tako, dugo im je trebalo da priteknu u pomoć. Govorili su "sad ćemo, sad ćemo”, ali došli su tek posle ko zna koliko časova - ističe Enver.
Mirsada je sa komšijama, Salemom i Zulejhom Musić, uspela da hranom i napicima pritekne u pomoć.
- Izneli smo sve što smo imali u frižideru i zamrzivaču, meso, uštipke, razne sireve, kompot, čajeve, čak i domaću rakiju da se momci ugreju. Iako su sportisti, valjalo je da se okrepe. Komšinica Zulejha je umesila nekoliko kilograma hleba - nastavlja gospođa Omerović.
Ona ističe da su kasnije Vrščani u grupama dolazili kod njih u kuću.
- Mi stanujemo na 200 metara daleko od glavnog puta, nije se videlo ništa, ali kada nešto želite u životu, onda ništa nije teško. Kasnije su ljudi po grupama u toku noći dolazili kod nas da se ugreju, da nešto pojedu. Divni su to momci i pored svega bili su raspoloženi, spremni na šalu, ali i zahvalni na svemu. Pored njih bila je i jedna žena iz Banjaluke sa decom, te porodica iz Podgorice...
Enver dodaje da 35 godina ovakav sneg nije pao u tom delu BiH.
- Mostar i okolina su poznati kao najtopliji kraj u bivšoj SFRJ. Padne ovde zimi jednom ili dva puta mali sneg, ali on brzo i ode. Međutim, ovakvo vreme se ovde ne pamti. Bilo mi je jako žao tih ljudi, ali i strah šta će biti s njima, postavljao sam sebi pitanje šta ako se mehanizacija ne probije do njih. Mi smo hteli da ih sve primimo kod nas da prenoće. Drago mi je i srećni smo što su ipak uspeli da stignu na odredište - završio je domaćin plemenite porodice Omerović Enver.
