Izvor: Politika, 21.Jun.2014, 00:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počasni građanin Berlina postao glavni junak Minhena
Trener KK Bajern govori za „Politiku” kako je osvojena prva titula posle šest decenija i kako je postao miljenik fudbalske reprezentacije Nemačke
Dok nije stigao Svetislav Pešić nemačka reprezentacija nije znala za evropsku titulu, Alba nije postojala na mapi, a Bajern je šest decenija čekao šampionsku krunu, koju je dočekao pre tri dana. Ipak, od ta tri njegova kapitalna trenerska dela u Nemačkoj, on i sada, u danima velikog slavlja u Minhenu, na prvo mesto po veličini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podviga stavlja Albu…
– Odigrali smo 75 mečeva u protekloj sezoni, više nego ijedan nemački tim ikada. Pobedili smo Albu u Berlinu što je po meni vrlo važna stvar, jer uvek ističem da se šampionski karakter stiče na teškim gostovanjima – kaže na početku razgovora za „Politiku” Svetislav Pešić (65), trener Bajerna koji je pre tri dana, u četvrtom meču finala Prvenstva Nemačke, savladao Albu sa 75:62 (3:1 u pobedama).
Henesova vizija
Posle decenija velikih uspeha, neretko i istorijskih, Pešić je pre dva leta iz Crvene zvezde otišao u Bajern, čija košarkaška sekcija je do pre nekoliko godina bila amaterska. Svi su odavno zaboravili poslednje trofeje (titule 1954, 1955. i kup 1968) i izgledalo je da će Bamberg, Alba, Ulm i ostali nemački košarkaški centri i dalje voditi glavnu reč. A onda je Uli Henes, donedavno alfa i omega sportskog društva i fudbalskog kluba Bajern, na jednoj skupštini tog društva pitao: „Molim vas da se izjasnite koja je to sekcija koju bi posle fudbala trebalo da profesionalizujemo”? I pošto je većina rekla – košarka – trebalo je stvoriti uslove za razvoj. Za tu misiju su izabrana dva Pešića, otac i sin, Svetislav i Marko. Sin, koji je prvo došao na mesto direktora kluba, pozvao je oca čije je ime u nemačkom sportu (a i šire) sinonim za uspeh. Henes nije postavljao velike ciljeve, ali trener jeste i tako je ekipa u prošloj sezoni, sa skromnim ulaganjima, stigla do titule prvaka i mimo svih očekivanja među 16 najboljih u Evroligi.
– Odlučujući meč protiv Albe je bio fantastičan – osvrnuo se Pešić na utakmicu kojom je zatvorena sezona. – Šutirali smo dobro kao nikad pre. Pogodili smo čak 12 trojki. Ova utakmica je bila naša najbolja u prvenstvu, a u protekloj sezoni kao najbolji meč na evropskoj sceni izdvojio bih onaj protiv Reala, kada smo ga savladali dok je bio u punoj snazi, takoreći nepobediv.
Prekjuče je bila velika proslava ispred Audijeve arene, nekadašnje Olimpijske dvorane, u kojoj danas igra Bajern, a ona je poprište najčuvenijeg meča u istoriji košarke: SSSR – SAD 51:50, u finalu minhenske olimpijade 1972. Tu gde je nekada kao komentator Si-Bi-Esa čuveni Bil Rasel s nevericom propratio najbolniji poraz američkog tima, a Aleksandar Belov ušao u legendu, danas Bajern puni tribine na kojima uvek ima barem jedan transparent namenjen Pešiću. Dok su se ljubitelji kluba prekjuče tiskali na proslavi ispred arene, loveći autograme, neki od vodećih ljudi Sportskog društva Bajern su konstatovali da je „Bajern sada dobio drugi noseći stub”. To je i objava velikih ambicija u košarci od koje se očekuje da dosegne slavu fudbala.
– Kad je sledeća sezona u pitanju, mogu samo da kažem da će Bajern biti znatno bolji nego ove sezone – kaže Pešić koji je u finalu naspram sebe imao svog nekadašnjeg učenika Sašu Obradovića, trenera koji je takođe izgradio zavidnu trenersku karijeru u Nemačkoj.
Od Minhena do Minhena
Svaki povratak u Berlin je za Pešića pun emocija, jer tu je, kako kaže, nadmašio sebe.
– Rekao sam i na pres-konferenciji posle meča u Berlinu da sam i dalje deo Albe s kojom sam rastao kao trener. Zato i kažem da je moj najveći košarkaški projekat zapravo Alba, imajući u vidu da nije postojala na mapi ni nemačke ni evropske košarke. Zajedno smo osvojili pet titula prvaka Nemačke, dva domaća kupa i evropski Kup Koraća. Zato sam toliko emotivno vezan za nju u Berlin.
U Nemačku je stigao 1987, na poziv pionira zagrebačke košarke Branimira Volfera, ovenčan s tri zlatne medalje sa mlađim selekcijama Jugoslavije (evropska prvenstva kadeta i juniora, 1985. i 1986, omladinski šampionat sveta 1987). Nemcima je doneo prvu i jedinu titulu prvaka Evrope 1993, upravo u Minhenu (u finalu s Rusima 71:70), što je bio i nagoveštaj preporoda nemačke košarke. Onda je proveo sedam godina u Albi (1993-2000). Proglašen je za počasnog građanina Berlina 1998, kao prvi stranac kome je pripala takva čast. Ako ovako nastavi, nema sumnje da će mu se i Minhen odužiti na isti način.
O njegovoj popularnosti svedoči i to što su fudbalski reprezentativci Nemačke na Svetsko prvenstvo u Brazilu otputovali s majicama na kojima je njegov lik, sa porukom: „Napred”! I ne samo to, preksinoć je na njegov telefon stigla fotografija, poslata s telefona Bastijana Švajnštajgera, fudbalera Bajerna i reprezentativca Nemačke. Slika je napravljena za vreme treninga u bazi nemačkog tima u Santo Andreu, a na njoj igrači drže istu tu majicu. To je bio njihov način da mu čestitaju na tituli.
– Nisam znao da spremaju tu majicu, mada je nemački tim jedno vreme trenirao u Minhenu, dok smo mi počinjali završnicu plej-ofa. Oni su te majice obukli na ulasku u avion za Brazil. U avionu su se slikali i okačili sliku na društvenim mrežama. A onda su mi iz Brazila poslali novu fotografiju koja me je oduševila. Fudbaleri Bajerna, a pre svega Bastijan Švajnštajger, koji često dolazi na naše treninge i obožava košarku, dali su nam tako veliku podršku. Nadamo se da će i oni nas obradovati na Mundijalu u Brazilu.
Na pitanje kako će provesti leto, odgovara:
– Još ne znam, jer u Minhenu se još slavi. Jedva čekam da dođem u Beograd, pa onda pravac u moj Pirot…
------------------------------------------------------------------------------
Peta titula prvaka Nemačke
Svetislav Pešić je jedan od dvojice koji su i kao igrači i kao treneri osvajali Evroligu (Kup šampiona), prvo sa Bosnom (1979) a zatim sa Barselonom (2003). Jedini je stručnjak sa svim Fibinim peharima, u svim uzrastima: EP za kadete 1985, EP za juniore 1986, SP za omladince 1987 (sva tri odličja s Jugoslavijom), a ima i zlatne medalje sa „Evrobasketa” za seniore 1993 (Nemačka) i 2001 (Jugoslavija) i Svetskog šampionata za seniore 2002 (Jugoslavija).
Jednom je bio klupski prvak Evrope (Barselonom 2003), jednom osvajač Kupa Koraća (Albom 1995), jednom Evrokupa (Đirona 2007). Osam puta je osvajao nacionalna prvenstva: Bosna 1983 (Jugoslavija), Alba 1997-2000. i Bajern 2014 (Nemačka) i Barselona 2003. 2004 (Španija). Ima i četiri pehara nacionalnog kupa: Bosna 1984, Alba 1997. i 1999. i Barselona 2003.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 21.06.2014.
